У Србији живи око 100.000 избеглица

У Србији живи око 100.000 избеглица
4. август 2009. | 00:36 -> 12:34 | Извор: Б92, ФоНет

Један од колективних центара у Србији (Бета, архива)
Један број млађих људи је отишао у иностранство, а неки су успели да обезбеде сталан смештај у Србији.

Међутим велики је број и оних који 14 година након операције Олуја, и даље живе у колективним центрима. Више од деценије чекају помоћ за интеграцију или повратак у своје домове.

Душанка и Милан Пјевалица су као и многи други морали да почну од нуле.

Први пут 1986. земљотрес им је срушио кућу, без стана у Книну остали су током рата, колективни центар у Чортановцима у ком су били смештени изгорео је у пожару, а у Крњачу су са два сина и без ичега дошли пре седам година.

Милан, бивши наставник биологије и хемије, током рата у Хрватској био је 45 дана у заробљеништву. Када не ради неки привремени и повремени посао, иде на пецање, које му, како каже, служи као психотерапија.



Након 14 година избегличког живота, пензију од 13.000 динара почео је да прима тек недавно и то је једини приход на који могу да рачунају. Упкос свему Милан је насмејан, а Душанка седи поред њега да му помогне када нешто не чује пошто је у међувремену остао и без слуха.

“Човек да би опстао мора бити свестан реалности. У овој ситуацији имати мегаломанске идеје је ствар која те води у Дунав, или у Падинску Скелу, или у Ковин. Да би остао нормалан мораш бити реалан”, каже Милан Пјевалица.

Иако то не показују, Милана и Душанку мучи неизвесност. Захтев за повратак у Книн поднели су још пре 11 година. Интеграција иде споро, а због економске кризе је и неизвесна.

Душанка се нада да ће им једног дана у Хрватској бити враћено станарско право или надокнађен одузети стан.

“Волим ја овако причати, али бога ми, ја више мислим о томе шта ћемо сутра када се ово затвори, а никаквог излаза нема. А године? Не могу ја створити нешто. И он кад би ишао радити, овако јадан, али нико га неће када не чује”, каже Душанка Пјевалица.

У колективном центру Пим Крњача, у некадашњим радничким баракама, данас живи 334 човека. У преостала 72 центра у Србији, од 600 колико их је било, још живи 5.522 прогнана и расељена.

Србија земља са продуженим избеглиштвом

Србија је и даље прва земља на свету по броју избеглица и расељених лица, а у децембру је у Женеви проглашена и једном од пет земаља са продуженим избеглиштвом, рекла је гостујући у вестима Б92 саветница у Комесаријату за избеглице Ивана Анић.

“У Србији је остало још 70 колективних центара. Свако досадашање затварање неког од центара пратили су програми интеграције” истакла је Ивана Анић.

Пуповац: Формирати фонд солидарности

Србија и Хрватска треба што пре да, на највишем нивоу, постигну договор о решавању проблема избеглица, а нужно је формирати и фонд солидарности, каже за "Политику" председник Српског народног већа и саборски заступник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац.

Према његовим речима, требало би, такође, постићи споразум о томе како ће се решити преостала избегличка питања, као што су станарска права, суђења за ратне злочине и права из радног стажа.

Врло је важно,додао је он, да владе у региону јасно дају до знања да су спремне сарађивати по тим питањима, да су спремне наставити политику повратка као део својих обавеза према Европској унији.

"Владе треба да позову Европску унију, Уједињене нације и Савет Европе да им помогну у формирању фонда солидарности, који би на одређено време био у функцији решавања повратка још око 100.000 избеглих Срба", рекао је он.

Он је додао да ће СДСС и Српско народно веће учинити све да се потребни услови испуне.

"Већ сада разговарамо с нашом владом о потреби формирања тога фонда солидарности. Упутили смо писмо још пре два месеца земљама чланицама ЕУ и Европској комисији и оно што се сада очекује јесте да наша влада буде на потезу и од ЕУ и њених чланица затражи солидарну помоћ у решавању преосталих питања", навео је Пуповац.