Политичка права Срба у региону

У осам земаља региона Срби не уживају загарантована политичка права у пуној мери, показује извештај невладине организације Напредни клуб.
Изјаве Игора Јарамаза, Чедомира Антића и Милана Динића

Статус Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини је неравноправан, у Црној Гори, Словенији и Албанији није дефинисан, а у Македонији, Мађарској и Румунији српски културни идентитет бледи.

У државама Балкана, ван граница Србије, живи око 2 милиона Срба. Аутори извештаја сматрају да је статус Срба у региону лош, пошто Влада Србије обавезе према њима није одредила као један од националних приоритета.

Непрекидни политички притисци на Републику Српску, за циљ имају њено укидање, наводе аутори извештаја.

"Чињенично је стање да Срби у Федерацији немају истоветан статус као што га имају Хрвати и Бошњаци у РС или чак у самој Републици Србији. Примера ради неких 70 српских, поглавито повратничких села у федерацији, у 2009. години још увек немају струју и то свакако не може бити објашњено ничим другим него једним јасно оркестрираним притиском са највиших инстанци", каже Игор Јарамаз, аутора извештаја.

Иако у Црној Гори чине трећину становништва, Срби немају јасно дефинисан статус и нису равномерно заступљени у државним установама.

Србима у Албанији није одређен статус, нити се зна колико их тамо има. Још се боре са администрацијом око пријављивања националности и српских имена.

У Македонији, српска заједница не ужива слободу вероисповести, док у Словенији, иако испуњавају законске услове, Срби немају статус националне мањине.

Економска занемареност

Историчар Чедомир Антић, такође један од аутора извештаја, наводи да питање српског народа у региону уопште није уврштено приоритете ни спољне, ни економске ни културне политике.

"Могли бисмо да погледамо извештај било ког министарства, а посебно бих нагласио министарство спољних послова, културе, просвете, па ћете видети да и онда када се баве српским народом у региону то је узгредно, то је везано за неки догађај или пре за изборе", каже Антић.

Један од већих проблема јесте и економска занемареност Срба у региону. За мањине у Србији, држава рецимо издваја 3 пута више новца него за Србе који живе ван граница наше земље, подсећају аутори.

"Уколико ми не помогнемо Србима у региону на један ефикасан начин да заштите свој идентитет културном сарадњом, која ће се завршти не тако што ћемо одиграти коло у Сент Андреји на Светог Саву, већ конкретном и озбиљном сарадњом, онаквом какву Срби тамо траже, мислим да ћемо много више урадити на очувању нашег идентитета јер ако то изгубимо мислим да немамо више шта да тражимо", истиче Милан Динић, аутор извештаја.

Од посебног значаја за политичка права Срба у региону је да се сународницима из земаља у окружњу омогући да на најлакши начин добију документа Републике Србије, наводи у закључку извештаја.