Укрупњавање крупног капитала

Највеће изненађење на најновијој листи сто најуспешнијих српских компанија по оствареном профиту стиже из Новог Сада. Назив му је „Ауторитас инвестмент” и новајлија је у друштву највећих српских добиташа. Добитак му је 1,3 милијарде динара, довољан да освоји 15. позицију. И можда бројка не би била толико изненађење да профит нема мирис штампарске боје, у време кад су и највећи издавачи на коленима.

Под капом ове групе, регистроване за консалтинг и менаџмент осам је ћерки чланица – „Велетабак”, „Прес интернешнел”, „Табак прес”, „Еуропрес група”, „Агротрејдинг”, „Фешн плус”, „Наш салаш” и „Интеграл енерџи” , са укупно 789 запослених.

По описаним подацима могло би се поверовати да је можда рођена нова српска издавачка империја. Питање је ко стоји иза овако успешне империје?

Према подацима из регистра привредних субјеката власници кровног „Ауторитас инвестмента” или чланови овог друштва су широј јавности непознати – Саша Глушац, Ивица Вукелић и Велибор Ђуровић и фирма „Естаблишмент ауторитас” из Лихтенштајна. Укупан уписани капитал ове фирме, која према финансијском извештају за прошлу годину има 20 запослених по закону је – минималних 500 евра. Највећи појединачни улог 236,5 евра који му је донео 47,3 одсто власништва заложио је Велибор Ђуровић.

На списку највећих добиташа у прошлој години из области медија и комуникација је и „Мултиком група” која је са око пола милијарде профита сачувала претходне године стечено место на средини лествице. Према подацима из привредног регистра као оснивачи, односно чланови овог друштва са ограниченом одговорношћу, воде се Драгослав Илић, Небојша Гарић, Милица Делевић-Ђилас и најпознатији међу њима Драган Ђилас. Иначе, Ђиласова „Мултиком група”, са „Тетрапаком” и „Руднап групом” (компанија на чијем је челу Војин Лазаревић) најпродуктивнија је међу стотину најуспешнијих (мерено односом укупног прихода и броја запослених).

Међу новајлијама вредна помена је и фирма БД „Агро” из Добановаца (некадашњи пољопривредни комбинат „Будућност”) којој је транзиција донела нову управу, модернизацију, послове, а прошле године профит од 696 милиона динара и тридесету позицију међу сто топ компанија. И треће место на листи најрентабилнијих са значајном профитном стопом.

Листу десет најрентабилнијих (имају највећу добит у односу на укупан приход) предводе све нови играчи. На челу је, да изненађење буде веће, једно друштвено предузеће – „Аутомобилско Београд”, регистровано за унутрашњи међународни транспорт и агенцијске послове. Другопласирани по овом критеријуму је новосадски „Пандам”, регистрован загајење жита и других усева, који је лане ушао међу милијардере (1,15 милијарди динара профита).

Изузму ли се стари знанци, цементарекосјерићка и беочинска, међу сто најуспешнијих и десет најрентабилнијих премијерно је „Еки инвестмент”, фирма из области консалтинга и менаџемента, упартнерском власништвуДанка Ђунића, Александра Влаховића и Драгана Лазаревића.

Док су многе некада велике и моћне грађевинске фирме пропале, на листи успешних су и даље високо котирани „Енергопројект” и ужички „Путеви”, затим „Гемакс”, тенови грађевински пословни системи, попут„Нибенс корпорације” (власникМило Ђурашковић). Он је у своју грађевинску империју као већински власник удружио предузећа за путеве „Београд“,„Ниш“, „Крагујевац“, „Врање“, „Бачка пут“ и са „Партизанским путем“ упошљава готово 5.000 радника.

– Структурне реформе у Србијидовеле су и до нових трендова, пре свега до укрупњавања капитала. Број великих привредних система повећао се са 487 у 2005. на 732 у 2008. а број повезаних предузећа са 1.400 у 2005. на 2.191 у 2008. години. Од 732 велика привредна система са 2.191 повезаномфирмом позитивно је пословало 498 предузећа са 1.433 повезана лица. Међу 100 најуспешнијихкомпанија налази се 70 привредних система са 469 предузећа која су остварила 19,6одсто добитии 11,2одсто укупног прихода. У њима ради 7,2одсто укупно запосленихи располажу са девет процената капитала нефинансијског сектора. Међутим, и учешће ових предузећа у укупним обавезаманефинансијског сектора је значајно – 9,4одсто, објашњавају Едвард Јакопин, директор, и Лепосава Нинковић и Соња Радосављевић из Завода за развој, иначе уредници издања „Сто најуспешнијих“.

Позитиван тренд укрупњавања капитала је, кажу, значајан за развој конкурентне и тржишно оријентисане привреде. Због својих техничко-технолошких карактеристика, кадровских, финансијских и других развојних потенцијала само велики привредни системи могу бити конкурентни на међународном тржишту. Уз то, док се у последње три године број запослених у привреди смањио за 1.156 радника у великим привредним системима је повећан за 25.316 радника.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------

Мање слатког профита

У друштву најуспешнијих има и оних које је само методологија спасила. Попут МК групе Миодрага Костића, на 99. месту (са седмог у 2006.и 16. у 2007, лане је пала на претпоследње место) са 227 милиона динара укњиженог профита, и „Гранд пром” Слободана Вучићевића на 92. позицији са 271 милион динара добити. Да аналитичари Завода из анализе, ради јасније слике о домаћој привреди, нису искључили јавна предузећа, ове две фирме би испале са листе успешних. Њихов прошлогодишњи профит мањи је од добити београдске Градске чистоће – 374 милиона динара.

Да се државне компаније такмиче, „Телеком” би уместо „Синтелона” био шампион са 5,5 милијарди добити, међу првих десет ушао би и ПТТ са 2,7 милијарди профита, у првих 20 нашао би се Аеродром „Никола Тесла”. На листи сто били би и „Београд пут”, ЕМС „Југоимпорт”и Завод за уџбенике и „Србија гас” са добити од 855 до 302 милиона динара.

-----------------------------------------------------------

Повратници и модни брендови

После неколико година, међу сто најуспешнијих, вратио се и „Ју-ес стил” који је, у прошлој години, пре кризе и гашења пећи, освојио 50. место на лествици. Међу успешне вратила се и Београдска индустрија пива.

У круг највећих добиташа сместила сеи трговинатекстилом „Атекс” и домаћи модни брендови „Зекстра” и „Мона”.