Опијум, или економија рата

Милијарде долара од авганистанског опијума сваке године заврше у “финансијама рата”. Може ли коалиција САД и НАТО-а да пресече тај круг?

Мак – теписи његовог црвеног и белог цвета и чауре са семеном, из којих се, засецањем у зелени оклоп, у наставку процеса извлачи “смола”, супстанца од које се добија опијум! Производња и кријумчарење тог наркотика преко границе (претежно правцима кроз Централну Азију) прехрањују многољудни Авганистан. Са 6 100 метричких тона, прошла сезона бербе мака је била рекордна. Убрано је 60 одсто чаура више него претходне 2005, а истовремено и несразмерно више него што је произведено било где другде, у земљама које су по традицији отаyбина наркотика.

Својевремено, у дестилацији опијума конкурисали су Тајланд, Пакистан и Турска. Данас је пак “економија мака” у тим државама потиснута у корист алтернативних култура.

То није случај с Авганистаном, где је прошлогодишња берба надмашила за тридесет одсто светску потрошњу опијума и донела половину вредности укупног бруто продукта земље. Педесет одсто друштвеног производа је међутим сто одсто прихода сељака на југу, којима је мак једино што могу економски да привреде.

И у Авганистану се говори о “алтернативама”. Ипак, опстанак претежно сеоског становништва државе сведен је на мак. Бербом 2006, у земљу је преливено преко три милијарде долара од извоза наркотика. Значи, једном фармеру чији је век живота ретко када дужи од 46 година, мак је донео приближно 4.900 долара по хектару – десет пута више него што је за годину дана примио на пример један авганистански учитељ или један полицајац. И, чак девет пута више него што би он сам добио на истоветној обрадивој површини за пшеницу, мада се баш производња жита саветује као једна од алтернатива.

Током децембра и јануара, а ова зима није била у томе изузетак, над хартије с цифрама, дијаграмима и фотографијама с авганистанским маком редовно се надносе лица у служби “међународних фактора”. Међу првима, Антонио Марија Коста, шеф Канцеларије УН за дроге и криминал.

Коста и остали стручњаци труде се да процене следећу бербу чаура, септембра 2007. Они, међутим, већ сада страхују да би принос мака могао ове године да буде чак и издашнији од прошлогодишњег. То је рђава вест, али не само због светске трговине наркотицима. Ствар је у томе што “кроз мак”, милијарде долара од извезеног опијума увек на крају заврше у “финансијама рата”, доприносећи присуству и активностима талибана, жилавог ратног ривала САД и сила НАТО-а.

Талибани продиру из Пакистана и контролишу југ и југоисток, подразумевајући и “заштиту” произвођача мака. Покрет талибана финансира се од продаје наркотика, тако да тероризам и опијум успешно “потхрањују једно друго”. По савету америчких “експерата”, пре неколико година је почело уништавање поља, мада без већег успеха. Препрека су страх сељака од одмазде и корумпираност локалних власти.

“Службеници примају мито, потребно је само да платимо цену”, цитиран је један од фармера. За сто долара по ејкру (приближно пола хектара), локална власт спремна је да погледа у страну. Осим тога, и власт се боји. У више места је имала посла с гневним демонстрацијама оних којима су уништена засејана поља.



Власт тражи заштиту НАТО-а. Овог пролећа, антиталибанска коалиција покрива авганистанско бојиште с више од 35 хиљада војника, што савезницима улива наду, мада је оптимизам у односу на крајњи исход више него умерен. Британци су изјавили да не памте бојиште које је било теже за њихове војнике, без обзира на искуство ратовања широм глобуса.

Фебруара, председник САД Буш описао је 2006. као најтежу од почетка рата 2001. Буш је узнемирен да су “исламски милитанти” баш фебруара јуришали и отели Британцима Муса Кала, град у провинцији Хелманд, која је била узор успешне преоријентације с производње мака на другу културу. Острвљани обећавају да ће повратити место. У току је кампања појачавања снага пред пролећну офанзиву, и САД уверавају да ће уместо талибана у Авганистану ускоро тријумфовати коалиција.

“Наша стратегија није да будемо у одбрани него да идемо у напад”, цитиран је у вези с тим Буш. “Овог пролећа следи нова офанзива и то ће бити офанзива НАТО”, цитиран је.

Председник је апеловао да Конгрес одобри 11,8 милијарди долара додатних средстава за војну обуку Авганистанаца, а и из тих средстава финансираће се и одвраћање становништва од производње наркотика.

“Ми ћемо остати усредсређени на питање мака”, рекао је Буш. “Борба против дроге је борба за Авганистан”, поновио је већ ко зна који пут и председник Авганистана Хамид Карзаи.

И Карзаи и Запад фрустрирани су утицајем господара домаћег нарко-бизниса на политичко расположење Авганистанаца, па чак и на парламент. Постоји бојазан да се точак нестабилне делимичне безбедности земље не врати уназад, јер се рат одужио и ушао у седму годину трајања.

У Авганистану се производња и контрабанд наркотика и, на другој страни, рат и локална политика, преплићу деценијама. Светска заједница, оличена у водећим силама, настоји да пресече ту међузависност. Из године у годину, земље-добротвори лицитирају милијарде долара средстава за обнову Авганистана. Заузврат, влада Авганистана се из године у годину обавезује да осујети – како ствари стоје – некако увек издашну или рекордну бербу мака.

Пре три године је речено да ће се површине под забрањеном културом смањити за 70 одсто током четири године. Ипак, 165 хиљада хектара је прошле године било...под маком. Овогодишњи “зимски извештај” каже, кампања смањивања сетвених површина с маком има добре изгледе у седам, од 34 авганистанске провинције. Шест провинција на северу и у центру сматрају се “чистим”.

Остаје да се победи у још петнаест провинција на југу и западу Авганистана. Свуда где је јак оружани отпор коалицији, где нема добрих путева, школа, болница, електрике и система за наводњавање. Али, зар баш тих петнаест провинција није од самог почетка сектор којим газдује жилави талибан?