Десет најпознатијих списатељица савремености

1. Ерика Леонард,  пише под псеудономим Е. Л.  Џејмс   постала је популарна и  богата  захваљујући свом роману-бестселеру „Педесет нијанси сивога“  објављеног 2011.
 

Недавно је  британски сценариста и редитељ Сем  Тејлор Вуд  снимио  истоимени филм по овом роману који се са великим успехом приказиује у целом свету,  па и код нас где је бестелер Е. Л.  Џејмс такође превден.

2.  Џоан Ролинг, ауторка серије књига о Хари Потеру,  једна је од најпознатијих и најтиражнијих списатељица свремености.  Њене књиге  су најпродаваниjе серије у историји,  а филмови снимљеи по њима  најгледанији и најпрофитабилнији свих времена.

3.  Стефани Маргет   Мајер, америчка списатељица прославила се захваљујући  серији романа „Сумрак“ („Помрачење“,  „Сумрак-Млад месец“,  „Зора“,  „Поноћно сунце“)  који су преведени на 37 језика и објављени у 85 милиона примерака.

4.  Сузан Колинс, ауторка сценарија  дечјих тв програма и анимираних филмова,  постала је светски позната  трилогијом „Гладне игре“  чији су сви делови екранизовани. Прве две књиге из трилогије преведене су  и издате  у 26   земаља и на челу су спискова бестелера.

5. Дона Тарт,  америчка списателљица је свој први роман „Тајне историје 1992“  објавила у својој 29.  години. Књига је одмах била преведена на 24 језика. Кроз 10  година  популарна списатељица је својим читаоцима даривала нови роман „Мали пријатељ“,  а тачно након 11 година објвљује  роман  „Златник“  (Goldfinch) за који је добила Пулицерову награду.

 

6. Еди Смит,  пола Јамајкинка,  пола Британка,  рођена је у Лондону 1975,  дипломирала  енглеску књижевност на Кембриџу.  Још  као студенткиња почела је да објављује приче,  а кад је имала  25 година   излази  јој књига „Бели зуб“  која јој је послужила за телевизјски сценарио који јој доноси  награду „Коста“.  Најпознатија су јој дела: „Сакупљач аутограма“ (2002), „Лепота“ (2005),  за коју добија награде „Сомересет Моам“  и „Оранж“.

7. Канађанка Елис Монро,  и поред поодмаклих година ((83), не престаје да пише књиге које постају све попуаларније у целом свету. Наставља традицију Чехова,  а међу напознатија њена дела спадају збирке приповедачке прозе   „Плес срећних сенки“ (1968),  „Живот девојчица и жена“ (1971),  „Драги живот“ (2012).  Године  2013.  постала је први канадски писац добитник Нобелове  награде за књижевност.

 

8. Џенефир Иган,  америчка списатељица,  студирала је  енглеску  књижевност на Универзитету Пенсилванија, објавњивала  је своје кратке приче у листу Њу Јоркер.  Њеном перу припадајау четири романа: „Невидљиви циркус“ (1985) по којему је Адам Брукс снимио истоимени филм, „Look at Me” (2001) који је био у ширем избору за Америчку националну  књижевну награду, „Цитадела“, (2006),  бест-селер у САД, „Време се последње смеје“ (2010) - Пулицерова  награда за 2011. 

9. Даниел Стил, специјализована за женску тематику,  390 недеља  њени романи су се одржали на списку бест-селера Њујорк тајмса.  Двадесет три новеле Даниел Стил  су екранизоване,  а међу најпозантије спадају: „Калеидоскоп“  (1987),  „Више неће бити љубави“  (1991),  „Дар“ (1994),  „Француске ферије“ (2012).

10. Харпер Ли,  88.  годишња америчка списатељица,  ауторка  једног јединог,  али славног наслова „Убити птицу ругалицу“  после 55 година  издаје нову књигу која ће се у јуну текуће године појавити у књижарски излозима под насловом „Иди и постави стражара“.  То је уствари цитат  из Старог завјета,  Књиге пророка  Исаије.

Друга  књига  Харпер Ли би се тешко могла назвати  њеним новим делом  пошто ће читалац пред  собом имати првобитни ауторкин поглед на већ познато штиво и радњу. “Стражар“ је заправо  првобитна  верзија „Птице ругалице  „ коју је на захтев издавача ауторка прерадила   пре 55 година  пре него што ће   изаћи њена прва и једина књига која је била довољна да  јој  донесе светску славу и богатство,  нарочито после њене екранизације. 

Бранко Ракочевић