Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
„Мораћемо да признамо Косово ако уђете у НАТО”
07.02.2010. год.
Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”, каже за „Блиц” Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО, у одговору на полемику која се захуктала у Србији о могућем чланству у НАТО.
- Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву, и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у „новим” границама - без Косова. Београд ће морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће наравно повући за собом промену става и Мадрида и Москве. Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да „будемо већи Срби од самих Срба” - образложио је Рогозин.
Упитан како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин каже да не разуме став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО.
- Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да ако Србија жели чланство у ЕУ уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од пре десет година. Ту је и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО. Па проблем демонизације српског народа, флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у (бившој) Југославији... Зар је све то заборављено? Русија напросто неће разумети избор Србије у корист НАТО у светлу свега што сам набројао.
Руски амбасадор при НАТО верује да питање учлањења у алијансу свакако треба решавати референдумом, а пре његовог расписивања треба, каже, проучити искуство неутралних земаља Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су суседи земаља које улазе у НАТО.
- То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбедности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет - каже Рогозин и саветује да Скупштина Србије и српска јавност тој идеји посвете максималну пажњу.
У осврту на ситуацију у јужној српској покрајини Рогозин каже да није променио своје мишљење о косовском проблему.
- Став Русије је да не признаје независност Косова, да не дозволи преиспитивање граница Србије. Чињеница да је у току смањење снага Кфора уопште не значи да се ситуација на Косову средила и да се живи мирно - закључује он.
Александар Конузин, руски амбасадор у Београду, прекјуче је такође изјавио да би Србија приступањем НАТО признала независност Космета јер, како каже, „та војна организација не сматра Косово делом Србије”.
- Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву, и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у „новим” границама - без Косова. Београд ће морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће наравно повући за собом промену става и Мадрида и Москве. Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да „будемо већи Срби од самих Срба” - образложио је Рогозин.
Упитан како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин каже да не разуме став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО.
- Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да ако Србија жели чланство у ЕУ уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од пре десет година. Ту је и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО. Па проблем демонизације српског народа, флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у (бившој) Југославији... Зар је све то заборављено? Русија напросто неће разумети избор Србије у корист НАТО у светлу свега што сам набројао.
Руски амбасадор при НАТО верује да питање учлањења у алијансу свакако треба решавати референдумом, а пре његовог расписивања треба, каже, проучити искуство неутралних земаља Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су суседи земаља које улазе у НАТО.
- То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбедности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет - каже Рогозин и саветује да Скупштина Србије и српска јавност тој идеји посвете максималну пажњу.
У осврту на ситуацију у јужној српској покрајини Рогозин каже да није променио своје мишљење о косовском проблему.
- Став Русије је да не признаје независност Косова, да не дозволи преиспитивање граница Србије. Чињеница да је у току смањење снага Кфора уопште не значи да се ситуација на Косову средила и да се живи мирно - закључује он.
Александар Конузин, руски амбасадор у Београду, прекјуче је такође изјавио да би Србија приступањем НАТО признала независност Космета јер, како каже, „та војна организација не сматра Косово делом Србије”.
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









