Они који нас сваке године опомену да обезбедимо писту за безбедно шврћкање педера, муцају пред забраном ћирилице

Они који нас сваке године опомену да обезбедимо писту за безбедно шврћкање педера, муцају пред забраном ћирилице у Вуковару.

- Националне језичке политике, укључујући двојезичне табле, нису регулисане законима ЕУ и у надлежности су сваке земље чланице.

Само то нам је јуче поручио извесни Кристијан Виганд, телал Европске комисије. Јавио се вероватно са неке лежаљке. Ферагосто је, побогу. Кога брига за повампирење нацизма у најмлађој држави чланици.

Ето тако је оцвала госпођа Европа реаговала на неоусташко дивљање Ивана Пенаве и његове хадезеовске братије. Да, баш тај горди бриселски Вавилон, који је Ђиласу својевремено завртао уши због "нехуманог" пресељења Рома из картон-ситија у контејнере са струјом и топлом водом.

Дакле, нашег другара Кристијана и булументу препланулих европских апаратчика не потреса много то што је несрећни Пенава учинио исто оно што и Анте Павелић 25. априла 1941. године.

Подсећамо правдољубиве евробирократе, заклоњене иза сунцобрана, да је поглавник ономад, заједно са забраном ћирилице, донео и законе о заштити народне и аријевске културе и крви хрватског народа.

Да ли да чекамо да Пенавини "јастребови" почну да пребројавају крвна зрнца вуковарским Србима, како би се Федерика Могерини наканила да из неке таверне пошаље демарш Загребу?

Да својим ћутањем више не пљује на Уговор ЕУ у којем се изричито помиње заштита мањина, па макар они били и Срби. Да нама, омађијаним жутим звездицама, да макар привид правде. Да се огласи, барем шапатом, и због оне листе захтева о заштити људских права, коју нам сваке године набијају на нос. Ако то не учини, запенушани хадезеовци подићи ће опет маљеве над србским главама. Табле су већ поразбијали.

Милан Бабовић,