Преполовљен број морских животиња

Број морских животиња - сисара, птица, рептила и риба, опао је за 49 одсто између 1970. и 2012. године као последица прекомерног риболова, загађења и климатских промена, упозорава у свом најновијем извештају Светски фонд за заштиту природе (WWФ).

У документу, заснованом на праћењу 1.234 врста, истиче се да су поједине популације, попут туна и скуша на пример, смањене за чак 75 одсто.

"Људска активност је главни узрок оваквог стања: прекомерни риболов, екстрактивне индустрије, урбанизација обала, загађење и емисије гасова са ефектом стаклене баште изазивају ацидификацију и загревање морске воде", наводи се у извештају.

Риба је све заступљенија у људској исхрани: на светском нивоу, просечна потрошња по глави становника прешла је са 9,9 килограма током 1960-их година на 19,2 килограма у 2012.

WWФ указује и на још један разлог за бригу: корални гребени и подводна станишта, као што су подручја морске траве и мангрова, која су важна за храњење, размножавање и репродукцију многих врста, могла би да нестану до 2050. као резултат климатског отопљавања.

С озбиром да на овим подручјима живи око 25 одсто морских врста, губитак коралних гребена могао би да изазове "катастрофално изумирање са несагледивим, драматичним последицама".

Као пример наводи се Медитеран који је једна од најстаријих зона за риболов у свету, од које већ вековима људи зависе. Данас је, међутим, ова област прекомерно експлоатисана. Сваке године се из Средоземног мора извади 1,5 милиона тона риба тако да је 89 одсто његовог фонда исцрпљено.

Ситуација на Јадранском мору прати негативне светске трендове што је видљиво из последњих научних анализа Научно-техничког и економског одбора Европске комисије за рибарство (СТЕЦФ). „Досадашње праксе управљања морским ресурсима у Јадрану нису одрживе, што значи да ће риболов, наставимо ли оваквим начином управљања, врло брзо остати само успомена. Усклађивање риболовних пракси на начин да одрживо користимо морске ресурсе једини је начин да очувамо стогодишњу традицију риболова на Јадрану, а тако и радна места везана уз ову област“, изјавио је Данијел Кански, саветник за рибарство у WWФ Адриа.

Како би се овај поражавајући тренд преокренуо, водећи светски политичари морају осигурати да се опоравак океана и очување обалних станишта јасно препознају у имплементацији циљева одрживог развоја Уједињених нација, који ће бити службено одобрени до краја овог месеца. Преговори о новом глобалном климатском споразуму такође су важна прилика да се пружи значајна подршка добром стању мора и океана.

„Одлучили смо да по хитном поступку објавимо овај извештај како би сви могли добити увид у најновије стање мора и океана. У времену само једне генерације, људска активност тешко је наштетила морима и океанима, од тога да се рибе изловљавају брже него што се могу репродуковати, до уништавања њихових станишта. Потребне су темељне промене како би се осигурало обиље живота у океану и за будуће генерације“, истакнуо је поводом извештаја Марцо Ламбертини, генерални директор WWФ-а.