Ствараоци Србије – Милутин Миланковић
Милутин Миланковић, геофизичар, математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, универзитетски професор, оснивач Катедре за небеску механику и светски уважаван научник, рођен је 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека. Због осетљивог здравља основно образовање стицао је у кући, а са десет година прешао је код ујака у Осијек, где je завршио реалну гимназију.
Након гимназије отишао је у Беч, где је похађао Високу техничку школу и са високим оценама дипломирао грађевину 1902, а две године касније докторирао је и постао први србски доктор техничких наука. На позив српске владе, преселио се 1909. године у Београд и постао професор примењене математике на Београдском универзитету.
Касније је Милутин Миланковић постао и декан Филозофског факултета. У том звању спомиње га Просветни гласник од 1. фебруара 1928. године.
Милутин Миланковић је први научник који је математички, објашњавајући утицај астрономских фактора на климу у прошлости, прецизно објаснио појаву и настанак ледених доба. Због тога се данас дугорочне цикличне климатске промене, узроковане астрономским променама положаја Земље у односу на Сунце, по њему називају Миланковићеви циклуси. Своју теорију је заокружио књигом "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба", штампаном у издању Српске краљевске академије почетком 1941. године. Познат је и по предлогу реформе јулијанског и грегоријанског календара.
Време од 7. августа 1940. године спомиње професора небеске механике Милутина Миланковића у чланку "Југословени су задужили човечанство великим открићима".
Занимљиво је и Миланковићево размишљање под насловом "У царству наука", објављено у Српском народу од 5. јуна 1943. године.
Милутин Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. године у Београду, где је првобитно био сахрањен на Новом гробљу, а касније је пренет на породично гробље у Даљу.
Нажалост, многе генерације су биле ускраћене за сазнања о овом научнику, јер је признање највећег дела његовог рада уследило тек много касније. Наса је Милутина Миланковића сврстала међу 15 највећих умова свих времена, а у част његових достигнућа у астрономији по њему су названи један кратер на Месецу, један кратер на Марсу и један астероид. Награда Европског геофизичког друштва која носи његово име установљена је 1993, а 2009. је у Србији проглашена годином Милутина Миланковића. Један булевар на Новом Београду носи Миланковићево име, а од 2012. године његов лик се налази на новчаници од 2.000 динара.
Аутор: Матеа Милошевић
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Остале новости из рубрике »







.jpg)








