Избјегличка популација обесправљена

Интерно расељена лица са Косова и Метохије и расељеници из БиХ и Хрватске живе у Црној Гори без елементарних људских и грађанских права, оцјена је Савеза расељених, избјеглих и прогнаних у Црној Гори.

        Предсједник Савеза Миленко Јовановић сматра да је положај прогнаника са Космета додатно погоршан од када је Црна Гора постала независна држава.

        "Дискриминујућа законска регулатива у односу на ову популацију у Црној Гори произвела је међу прогнаницима стање за које је превише блага квалификација - хуманитарна катастрофа", нагласио је Јовановић.

        Он је у данашњем саопштењу, поводом 20. јуна, Свјетског дана избјеглица, навео да осим права на примарну здравствену заштиту и упис у школу, интерно расељена и расељена лица у Црној Гори не уживају никаква друга права.

        "Расељеници у Црној Гори ни под приближно истим условима, који важе за локално становништво, не могу уредно засновати радни однос, располагати некретнинама, остваривати право на социјалну помоћ, боравак у центрима за рехабилитацију и друго", истакао је Јовановић.

        Привремене власти на Космету и одговорни међународни фактори, каже он, нису учинили ништа на плану стварања услова за повратак расељених лица српске националности на то подручје, исто као ни власти БиХ и Хрватске, када је ријеч о расељенима из тих држава који бораве у Црној Гори.

        "Од момента једнострано и нелегално проглашене косовске независности потпуно је заустављен просец повратка Срба и Црногараца на Косово и Метохију", наводи Јовановић, додавши да из ове чињенице произилази да је останак расељених у Црну Гору и њихова интеграција у црногорско друштво једино одрживо рјешење, иако је, како је нагласио, примарна жеља већине њих да се врате на своја огњишта, уз гарантовање пуног обима права и обештећење за уништену и узурпирану имовину.