Русија се муњевито приближила „мирним границама НАТО-а“

Слободољубиви НАТО спроводи искључиво мировне војне вежбе које би, у случају најмање грешке, могле да изазову агресивну реакцију Русије која је превише близу маневара, наводи у сатиричном чланку Хафингтон пост.

Аутор саветује Алијанси да престане да игра скупе војне игре и да почне да троши милијарде долара на нешто корисно.

„Изгледа да НАТО намерава још једном да се нађе у Гинисовој књизи рекорда (и то не за најдужу окупацију Авганистана у савременој историји – Алијанса ионако има све почасти и привилегије које се добијају за овакво достигнуће)“, пише лист.

Аутор текста сматра да ће НАТО ући у историју због једне друге одлуке, која је, уосталом, подједнако бескорисна као и окупација Авганистана.

Реч је о војним вежбама Алијансе у Пољској, највећих размера још од периода Хладног рата.

„НАТО спроводи велике ’одбрамбене‘ војне вежбе на граници с Русијом. Чак и најбезначајнији пропуст могао би да испровоцира рекацију тих плашљивих Руса. Због чега би уопште Русија смештала своју земљу тако близу нашим војним базама и мирним међународним војним вежбама?“, пита се аутор текста Рајли Вагамен.

Он читаоцима предлаже да изведу експеримент: да направе списак земаља с највећим трошковима на одбрану и да их упишу у два ступца.

С једне стране биће, пише аутор, „НАТО и љубитељи слободе“, а с друге – „осовина зла“.

У првој колони ће, наравно, бити све земље НАТО-а, а Русија, Иран, Кина, Северна Кореја, ДАЕШ, Дарт Вејдер и њима слични биће у другој. „Они су, ваљда, сви савезници?“, пише аутор.

Вагамен потом предлаже да се сви одбрамбени буџети земаља саберу и да се погледа резултат.

Ради прегледности аутор предлаже да се упише и број војних база у иностранству и број земаља у којима су извршили инвазију, „ослободили“ их или бомбардовали у протеклих 25 година. 

Лист наводи да је Варшавски пакт одавно престао да постоји, док се НАТО осећа одлично и чак прима нове чланице. 

Вагамен подсећа да је Хладни рат већ једном био. „Историчари се загледају у прошлост и питају се: због чега је тако много људи тако дуго и мирно трпело ту бесмислицу која је тако скупо коштала, и када је реч о новцу, и када је реч о људским животима“, пише аутор. 

„Можда бисмо могли да престанемо да играмо ову игру с улозима израженим у билионима долара и да уместо тога изградимо болнице или нешто слично? Унапред се захваљујем“, закључује Вагамен.