Запад се није одлучио на прекид односа са Русијом после петодневног рата

Пре две године руководство Русије одлучило се на корак који је наишао на одјек са свих страна и одразио се на односе Москве са Западом, натерао читав свет да погледа Русију другим очима. Овај корак је био толико смео, да је у његову могућност чак у самој Русији мало ко веровао.
26. августа 2008. године Москва је признала независност Јужне Осетије и Абхазије.

Председник Дмитриј Медведев објавио је одлуку тачно две недеље после окончања борби у Јужној Осетији. Агресија коју је Саакашвили започео против бивших аутономија, завршена је разбијањем и бекством грузијских трупа. Агресор је кажњен, свет је обновљен, објавио је Дмитриј Медведев на састанку са председником Француске Николајем Саркозије. Тада су двојица председника потписала документ о прекидању ватре и мировном регулисању који је добио назив План Медведев-Саркози. Касније је овај документ потписала и Грузија.
 

У ноћи између 7. и 8. августа, када је започела трагедија, Саакашвили је наредио да се бомбардује успавани Цхивнал, главни град Јужне Осетије, да се пуца на цивиле и руске миротворце, који су имали мандат УН. Ипак Руси су били зачуђени, шокирани и резигнирани не само подмуклошћу председника Грузије, већ и осветљавањем тих догађаја у страним медијима. Први пут грађани Русије, који су навикли да поштују достигнућа Запада у области слободе штампе, видели су својим очима шта је то информациони рат против Русије. Западни медији су игнорисали чињеницу да је рат започео Саакашвили и да се руска армија умешала тек када су били исцрпљени други аргументи. Русија је водила у суштини мировну, хуманитарну операцију, спасавала је народ Јужне Осетије од геноцида. Али Запад, Саакашвилијев савезник, игнорисао је ту чињеницу.
 

Сећа се председник Института за стратешке оцене Александар Коновалов.

Ја сам управо после рата био на Западу, и стекао сам дубок утисак да смо гледали различите драме. Они без првог чина, а ми од самог почетка. Зато је на Западу првобитно био осећај да је агресивна, злобна Русија напала малу, демократску, незаштићену Грузију, а ми смо имали утисак да је прилично припремљена и јака Грузија напала безаштићену Јужну Осетију.
 

Данас, две године после рата, европљани у крајњој линији знају ко га је започео. На утврђивању те чињенице радила је такозвана „мисија правде" - група експерата ЕУ под руководством швајцарског дипломате Хајди Таљјаниви. Група је скоро годину дана сакупљала чинњеице и коначно објавила своју пресуду: рат је започео Саакашвили.
 

Коментарише експерт Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
 

Пре свега, после објављивања реферата Таљјавинија, европљанима је постало јасно ко је започео рат. И овај закључак је направљен једнозначно: рат је започео режим Саакашвилија, и руска дејства су имала узвратан карактер. Запад је то признао. И зато сада нема тако оштре и неправедне критике, која се чула непосредно после августовских догађаја две године раније. Оцене су одмереније и прагматичније. ЕУ и Американци кажу да нису спремни да доводе развој односа са Русијом у зависност од неслагања у кавкаској проблематици. И то је карактеристична црта западног става.
 

Наравно, нелсагања остају. Запад назива мешање Русије у августу 2008. непропорционалним, и не признаје независност две републике. Москва има по датим питањима сопствено мишљење и не планира да од њега одступа. Ипак потребно је полазити од статуса кво, градити односе на његовој основи. То схватају и Русија и Запад.