Борба за Арктик треба да буде политичка

После 40 година преговора Русија и Норвешка разграничиле су своје територије на Арктику. У  четвртак слично питање је било на дневном  реду преговора министара инострних  послова Русије и Канаде Сергеја  Лаврова и Лоуренса Кенона.

До данас  Русија са њеним арктичким суседима како на истоку, тако и на западу није имала јасне морске границе. И сада су Москва и Осло питписали историјски документ. Дугоочекивани договор не само да одређује линију руско-норвешке границе у Баренцовом мору и Северном Леденом океану, већ и укида мораторијум на разраду нафтних и гасних налазишта епиконтиненталног појаса Арктика.
 

То има  колосални значај и за све остале арктичке земље. Као прво, дат је добар пример поштеног компромиса, како је назвао амбасадор Норвешке у Русији Кнут Хауге договор. Као друго, у пракси је реализован декларисани принцип да све могуће спорове у Арктику могу да решавају саме арктичке државе путем преговора и на основу постојећих норми међународног права. При чему управо такав пут - договори на билатералној основи - јесте најпродуктивнији, уверен је доктор геолошко-минеролошких наука, професор Игор Давиденко.

Изабран је исправан пут. Не треба да све земље које имају права на епиконтинентални појас Северног Леденог океана праве  скандале међу собом, већ да иду путем преговора: између Русије и Норвешке, између Русије и Канаде, између Русије и САД, између Русије и Данске. И тако се може налазити заједнички интерес.

Норвешка  и Русија су нашле заједнички прилаз - за коришћење природних богатстава региона одлучено је да се формира мешовито предузеће. Са Канадом још треба доћи до заједничког имениоца. Отава је чврсто одлучила да преда пријаву у УН за проширење своје тероторије на рачун арктичког епиконтиненталног појаса. Канада намерава да докаже права на подводни Гребен Ломоносова, који Русија одавно самтра наставком свог континенталног појаса.
 

Да ли ће земље  успети да нађу компромис - показаће будућност. За сада по резултатима преговора  министара иностраних послова Русија и Канада су изјавиле да ће решавати спорна питања у Арктику на основу механизама одређених у конвенцији УН за поморско право. Како је саопштио Лоренс Кенон, Канада не искључује могућност предаје пријаве заједно са Русијом за проширење епиконтиненталног појаса.
 

Јасно је да озбиљне конфликте у том региону нико не жели. Ипак заинтересоване стране теже максимално да ојачају своје преговарачке позиције, између осталог на рачун војне компоненте. На пример, у Северној стратегији Канаде говори се о увећању бројности одреда канадских артичких ренџера. Норвешка је створила штаб оперативне команде иза северног повратника. САД су почеле да говоре о неопходности да се што пре приступи изградњи сопствене флоте ледоломаца. Интересовање за регион испољава и НАТО.
 

Русија се скептички односи према војном присуству НАТО-а у региону. Не мислим да ће НАТО поступити правилно ако буде узео право да одређује како ће се решавати питања на Арктику, подвукао је министар иностраних послова РФ на састанку са колегом.
 

22-23. септембра  у Москви ће бити одржан  Међународни Арктички форум Арктик-територија дијалога. Арктик треба да остане регион политичке сарадње и свако војно присуство у суровим северним ширинама представља опасност по светску безбедност.