Правилно је „србско“, а не „Србије“!

Вест да ће од 1. октобра у рубрици држављанство, у пасошима, уместо "србско" писати "Републике Србије" изазвала је бурну реакцију Одбора за стандардизацију србског језика Српске академије наука и уметности. Негодујући због те новине, писали су председнику, премијерки и министрима, упозоравајући на то да је овај потез језички неутемељен, али и споран у ширем контексту.

"Србско" је замењено "држављанством Републике Србије" на захтев који је заштитнику грађана поднела Странка за Санџак.

- Сви мањински народи, односно, несрбски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу "србско" и ми смо тражили да се то исправи - образложио је тада председник ове странке Февзија Мурић.

Министарство унутрашњих послова прихватило је ову препоруку омбудсмана и од јесени више нико неће моћи да има србско држављанство у пасошу, већ искључиво Републике Србије. У Одбору за стандардизацију кажу, међутим, да су институције потпуно погрешно протумачиле значење придева "србско", јер он равноправно значи да се нешто односи на Србе или Србију. И то је, објашњавају у писму упућеном највишим државним институцијама, објашњено у званичним речницима. Ни са једном катедром за србски језик, институтом или овим одбором није се консултовало поводом промене у путним исправама. Они објашњавају да постоје канадско или хрватско држављанство, али не и држављанство Канаде или Хрватске.

Председник одбора за стандардизацију србског језика др Срето Танасић упозорава на вишегодишње системско брисање придева "србски" где год би могао асоцирати на значење припадности Србима.

- Државне институције тиме свесно врше насиље над србским језиком, излазећи у сусрет онима којима придев србски у свим контекстима и значењима смета - каже Танасић. - Ако Србија хоће да буде сагласна целом културном свету, и држављанство треба да пише као што га пише сав тај културни свет. У супротном, тешко је не помислити да је у питању презир према србском имену, односно самопорицање србског имена у самој Србији. Можда је потребно покренути и иницијативу за доношење закона о заштити србскога имена, будући да неће проћи много времена а да Бошњаци или нека друга национална мањина у Србији не затраже да се промени и сам назив државе Србије, јер и он, попут "србског држављанства", асоцира на Србе?!

Фото З. Јовановић / Новости

ГРАМАТИЧКИ НЕДОПУШТЕНО

ДА би се у називу избегла нежељена реч "србски", у називима институција и организација користи се "Србија", што је, објашњавају у Одбору, граматички недопуштен облик. Као пример наводе Радио-телевизију Србије, Путеве Србије, Железнице Србије, Пошту Србије, Војску Србије... Исправно би било, објашњавају, да се зову србска или србијанска војска, пошта, железница...

И. Мићевић,
Новости