Последњи Петровић се враћа на Цетиње

29.04.2019. год.

Влада Црне Горе је оформила одбор за пренос посмртних остатака принца Михаила Петровића Његоша из Париза, где је умро и преко три деценије

Принц Михаило Петровић Његош последњи је прави мушки потомак династије Петровић–Његош и један од ретких који су одбили круну у два наврата. Недавно је Влада Црне Горе формирала Одбор за пренос његових посмртних остатака из Париза, где је умро и преко три деценије чека на испуњење свог последњег аманета да почива међу прецима на родном Цетињу. Пренос костију принца Михаила, као и чланова династије Петровић књаза Данила и војводе Мирка, сахрањених у Бечу, и принца Петра сахрањеног у Италији, треба да се обави до краја ове године.

Принц Михаило Петровић је последњи велики Петровић Његош, син принца Мирка и Наталије Констатиновић. Рођен је 1908. године, а име је добио по ујаку своје мајке кнезу Михаилу Обреновићу.

Већ је рођењем, по замисли руског двора и краља Николе, његовог деде, планиран да буде наследник престола будуће уједињене српске државе. По бекству краља Николе 1916. године, Михаило живи у Напуљу, а потом наставља школовање у Уједињеном Краљевству и Француској. Ускоро, у проширеној отаџбини, као и сви Петровићи добија од свог брата од тетке Краља Југославије Александра Карађорђевића државну апанажу.

Спремајући се за рат против Југославије, од Мусолинија добија тајну понуду да преузме црногорску круну, што он одбија. По избијању Другог светског рата принц Михаило бива ухапшен од Немаца и спроведен у логор у близини Франкфурта.

Ту га је пронашао специјални изасланик италијанске краљевске куће Савоја и краљице Јелене, његове рођене тетке, тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски и краљевски престо, јер је Црна Гора требало да прогласи своју независност. Принц је и ту понуду одбио. Остало је записано да је Михаило представнику породице Савоја поручио да се осећа Србином и да је противник црногорског сепаратизма.

Као неки вид награде због тога што није сарађивао са окупаторима, принц Михаило у новој држави добија намештење у Министарству спољних послова, али веома брзо, увидевши мане Титове власти одлази у Француску, где умире 1986. године. Гроб Михаила Петровића и данас је на том гробљу, у близини Орлија, код Париза.

Публициста и књижевник са Цетиња Јован Маркуш за „Политику” сведочи да је приликом преноса и сахране земних остатака краља Николе и краљице Милене на Цетињу 1989. године било је планирано да се заједно с њима пренесу на Цетиње и земни остаци кнеза Михаила, али према француским прописима због кратког протока времена од упокојења то је одложено за мај 1990. године.

„Том приликом на Дворском гробљу пред Цетињским манастиром направљена је гробница принца Михаила, поред гробница принцеза Вјере и Ксеније”, казао нам је Маркуш. „Иако је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је као јеромонах приликом боравка у Паризу био у друштву принца Михаила, више пута покретао иницијативу да државна власт испуни писмено преузету обавезу, на њихову срамоту, то до данас није остварено. Принчева напаћена душа наћи ће свој смирај када се испуни његов аманет да буде сахрањен у отаџбини међу својим славним прецима Петровићима Његошима.”

Ове године би аманет коначно могао да буде испуњен.

Политика

Извор
Портрет принца Михаила; Празна гробница пред Цетињским манастиром (Фотографије Приватна архива Јована Маркуша) / Политика/ vostok.rs

Повезане теме
ЦрнаГора

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Иран ће успоставити „хотлајн“ за Ормуски мореуз са САД

Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....

Русија прогласила финансијски суверенитет

Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....

Имовина Банке Русије остаће замрзнута – Јуроклир

Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...