Поклон руских бродоградитеља допао се Енглезима

Легенду Краљевских војно-поморских снага Британије - чувену крстарицу Белфаст, рестаурирали су руски бродоградитељи. Они су поставили на броду нове јарболе. Према прорачунима британске стране, реконструкција је коштала преко 300 хиљада фунти стерлинга. Али Енглезе она неће коштати ни пенија. Ремонт брода је знак захвалности Русије за помоћ коју је Велика Британија указала за време Другог светског рата. У тим тешким годинама Краљевска флота је организовала северне конвоје, који су достављали преко Арктика војни терет и храну за СССР.
 

Лака крстарица Белфаст је једини артиљеријски брод у Европи који је очуван од тог рата. Изграђена је 1938. године. За време Другог светског рата била је један од најбољих борбених бродова света. Почетком 70-их година прошлог века постала је музеј, нашавши вечно сидриште на Темзи у Центру Лондона.
 

Али време не штеди војне реликвије. По признању енглеских музејских радника, труп брода скоро је у потпуности појела рђа, а јарболими се умало нису срушили. Новац за обнову, а то је скоро пола милиона долара, никако се није налазио. Русија је сматрала да је њен дуг да помогне својим савезницима их антифашистичке коалиције. Обновом јарбола позабавили су се тручњаци Петербуршког предузећа Северно бродоградилиште. Они су морали по архивским цртежима да направе лаке, скоро чипкане, конструкције галвних рабола, говори у интервјуу за Глас Русије главни технолог Северног бродоградилишта Јевгениј Понужаев:
 

Особеност се састојала у томе што смо сву документацију добили у енглеским дјумима. Даље све то је било преведено у руски метрички систем, разрађени су нови цртежи, припремљени детаљи и извршено је склапање. Што се тиче монтаже нових јарбола, они нису могли да се поставе одмах, пошто је било потребно демонтирати старе. А за читаво време екплуотације врло снажно су корозирали. И нису могли у потпуности да се скину у једном маху. На крају смо морали да их режемо у малим деловима и да постепено скидамо дизалицом.
 

По речима инжењера, ништа мање тешкоћа изазвала је и операција транспорта нових јарбола високих 20 метара. Морала је да буде израђена сложена конкструкција по деловима. И затим као Леко коцкице све да се склопи на месту. Ипак, без подизања Тауер-бриџа није могло. Превише су велики били фрагменти петербуршких јарбола. Несумњиво, тако велики радови нису остали непримећени, наставља Јевгениј Понужаев:
 

Наравно, сви радови су се водили на отвореним деловима крстарице и изазивали су живо интересовање како грађана, који су се налазили на обали, тако и туриста који су у то време пловили паробродима по Темзи.
 

Између осталог, у периоду радова пловећи музеј није затваран и примао је на палубу многобројне туристе. Многи од њих су истицали усаглашени рад руских и енглеских ремонтних радника. Чак чувена језичка баријера није могла да наруши график радова на обнови. Руси и Енглези су разговарали језиком гестова. Британци су се показали гостољубивим домаћинима, и после неколико дана рада према мајсторима са Неве почели су да се опходе са великим поштовањем, каже главни технолог Северног бродоградилишта Јевгениј Понужаев.
 

На молбу британске стране, постављање јарбола било је завршено две недеље пре првобитно пријављених рокова. И 19. октобра, одржано је свечано отварање обновљеног Белфаста. Сви који су градили и монтирали нове јарболе уверени су да је посао одлично испао. А како га не би урекли, пред постављање јарбола, по давнашњој поморској традицији, испод основе радници су поставили монете: рускре рубље и британске фунте. Морнари сматрају да ће овај добар знак донети успех чувеној крстарици.