Жене о женама

Вероника више неће доћи. Руски филм под таквим називом отворио је програм Међународног фествиала Жена и кинематографија, који се одржава у италијанској Фиренци. У тридесетогодишњој историји смотре руски филм овде се приказује први пут.
 

Филм Вероника више неће доћи идеално одговара фестивалу који показује публици читав спектар женских судбина, које уз то причају жене. У сонови руског филма је прича о необичној личности, познатој новинарки, уредници великог московског листа Вероници Сорокиној. Врхунац њеног живота пада у совјетско доба: јунакиња је успешна, увек постиже своје и ничега се не плаши, игнорише чак и совјетски морал. Цинична и прорачуната, једном губи све – због љубави. И публици се отвара сасвим другачија Вероника у сарости – усамљена, звоцава алкохоличарка. Она доспева у старачки дом, али и ту показује своју нарав, самим тим покушавајући да сакрије бол рањене душе, трагедију свог живота.
 

Режисер Елина Суни, која је снимила филм, по основном занимању је такође новинарка, и сценарио је написала сама. При чему у улози остареле Веронике она је видела искључиво Риму Маркову, глумицу значајну за руску кинематографију. Краљица епизодних улога, која је снимила 45 филмова, постала је отелотворење руске жене – оне о којој је песник написао: и коња у скоку ће да заустави... Са својих 85 година Рима Маркова доживљава другу глумачку младост: њеној ангажованости могу да позавиде младе звезде! А о њеној необичној нарави као и доброти колају легенде. Ево парадокс, како је рекла Елина Суни у интервјуу за Глас Русије, сасвим се подударио са ликом главне јунакиње.
 

Не само да сам за њу писла сценарио, ја сам је видела – каже режисер. При томе чак ни ја нисам могла да рачунам да ће Рима Васиљевна после првог читања телефонирати и рећи да пристаје да снима, не поставивши ни једно питање. А када сам добила пристанак, схватила сам да ће филм бити остварен.
 

Теже је било наћи глумицу попут Маркове за улогу младе Веронике. Али и то је успело: Марија Скосирева одлично је изашла на крај! Нису узалуд обе глумице добиле награде За најбољу женску улогу на руским филмским фестивалима. И сада су причу њихове заједничке јунакиње видели Италијани. Да ли је то загонетан руски карактер, или тако може да се окрене судбина жене у свакој земљи? Елина Суни у интервјуу за Глас Русије размишља овако:
 

Лично не мислим да је то лик руске жене. Прича је необична, необична за већину жена, а карактер је можда врло руски – непромишљен, поступци без освртања, понекада неодговорни, и затим кајање.
 

Ширина и загонетност, губљење разума у љубави – наставља режисер, управо су врло својествени Русима. Ми се ни у чему не устежемо – плачемо, бијемо се, а затим дајемо живот једни за друге. Ова парадоксалност женског карактера ме је заинтересовала. Колико пута сам чула да није јасно да ли је јунакиња добра или лоша. Али у сваком од нас постоји и једно и друго. Прихватите човека таквим какав јесте.

Елина Суни сматра да жена као никод руги може дубоко, занимљиво да говори са екрана о љубави. Мени је врло занимљиво да гледам женске филмове из читавог света, тим пре из Италије, која је скоро синоним за кинематографију, рекла је Елина Суни, крећући на фестивал Жена и кинематографија.