Најважнија и кључна примјена одлуке суда у Стразбуру у случају "Сејдић-Финци"

За прихватање апликације БиХ за кандидатуру у ЕУ нова власт би требало да обезбиједи усвајање закона о подстицајима, о попису становништва и један генерални амбијент ријешености за европске реформе, међу којима је и уставна, сазнаје Срна из дипломатских и експертских кругова у Бриселу.

     Исти извори наводе да је за добијање кандидатског статуса БиХ најважнија и кључна примјена одлуке суда у Стразбуру у случају "Сејдић-Финци".

     Ако се испуне ти услови, ЕУ би у прољеће 2011. године, могла да сигнализује БиХ да ће њена апликација за кандидатуру бити прихваћена. Давање кандидатуре БиХ услиједило би за двије године, јавио је дописник Срне из Брисела.

     Између подношења молбе за чланство у ЕУ и добијања кандидатуре, БиХ би требало да примијени одлуку "Сејдић-Финци", и одлучи о европској клаузули. Европска клаузула би требало да проистекне из договора унутар БиХ о томе да се са ЕУ преговара на државном нивоу. Уз ово, ЕУ жели да види стварну вољу за покретање реформи, па и уставних.

     На тај начин, ЕУ би међусобно повезала политику проширења у регији, јер би Србија до краја 2011. добила кандидатски статус, а Црна Гора преговоре, док би потписивање Уговора о приступању Хрватске ЕУ било помјерено са половине године на крај.

     Циљ овога је да се у региону не створи велики дебаланс између земаља насталих из бивше заједничке државе. Могуће је, ипак, да Србија добије преговоре истовремено са Црном Гором, ако до тада преда Ратка Младића у Хашком трибуналу.

     Како јавља дописник Срне, ово су најновија размишљања о БиХ из Брисела чији се одјеци виде и у Извјештају о напретку у дијелу који се односи на затварање ОХР-а.

     За разлику од прошле године, кад је јасно писало да је за добијање кандидатуре потребно претходно затворити ОХР, ове године то се не спомиње.

     Прошле године, Европска комисија је рекла да су кључни елементи испуњавање циљева и услова за затварање ОХР-а, те да ЕУ неће узимати у обзир апликацију за чланство док ОХР не буде затворен. "Реформе које се тичу уставног оквира БиХ, како би институције ефикасније фунцкионисале, неопходне су прије него Комисија предложи да се земљи да кандидатски статус", наведено је у прошлогодишњем извјештају.

     Ове године Европска комисија избјегла је условљавање добијања кандидатуре затварањем ОХР и нагласила да систем владавине у БиХ наставља да укључује међународно присуство. "Држава је веома мало напредовала у испуњавању услова за затварање ОХР-а. Међу тим условима је рјешавање расподјеле државне имовине између БиХ и нижих нивоа власти, питање војне имовине и испуњавање коначне одлуке о статусу Брчког. Окончање свих ових питања је потребно за стабилно и конструктивно политичко окружење у држави", наводи се у извјештају о напретку.

     У Бриселу за сад нема званичних коментара на ову промјену формулације.

     "ЕУ сада тражи начин како да се извуче из клопке у коју је сама `ушетала`, тражећи од БиХ пет услова и два циља за затварање ОХР, како би дала кандидатуру, а за које очигледно треба више времена", рекао је незванично извор Срне.

     Неке земље, у Савјету за провођење мира, као Велика Британија, Турска и САД, иако мијењају ставове, углавном се супростављају гашењу ОХР-а.

     Александра Штиглмајер из њемачког аналитичког института ЕСИ сматра да ЕУ припрема терен за то да, можда да кандидатуру БиХ и без затварања ОХР-а.

     "Услов без којег се не може ни помислити на кандидатуру, и то су сви европски фунцкионери и дипломате дале до знања, јест примјена одлуке суда којом се Устав БиХ усклађује са Европском повељом људских права, одлуке у слулају Сејдић-Финци. На томе ће беспоговорно инсистирати, али, чини се, не и на затварању ОХР-а", закључила је Штиглмајерова.

     У међувремену, чини се, ОХР би једно вријеме могао дјеловати паралелно са новим ојачаним ЕУ представником.

     "Ако дође до тога, ОХР ће бити све мање важан. То ће се видјети и конкретно, одлијевањем кадрова у канцеларију новог ЕУ представника, али и генерално све мањим присуством на сцени. Ми смо против тога да ОХР остане и у том облику, макар он сада одговара већини политичких снага у БиХ, чак и политичким странкама у РС којима је жртвени јарац. Без обзира што не би користио бонска овлаштења, ипак би ОХР унио дисторзију у политички живот БиХ", рекла је аналитичар Института специјализованог за Балкан и Турску, а који је често консултован у ЕУ у питањима проширења.

     А каква би била овлаштења новог ЕУ шефа у БиХ, може се, међутим, наћи у једном документу Европске комисије од јула мјесеца који су потписали Штефан Филе и Кетрин Ештон, а у који је Срна имала увид.

     "У случају непокоравања Дејтонско/Париском споразуму, шеф ЕУ делегације могао би предложити високом представнику Кетрин Ештон да забрани слободу путовања у ЕУ оним лицима која се супростављају кључним одредбама Дејтонског споразума...и/или да им се замрзне својина у ЕУ. ...То би било слично мјерама које већ постоје за особе које не сарађују са ЕУ," стоји у том интерном документу Европске комисије који има наслов "Наредни кораци у БиХ, јачим ЕУ присуством према ојачаној ЕУ политици".