Плаћеници као извозни производ: Колумбијци и будућност хибридног ратовања — Друштвени Удар

Будући да се ове паравојне групе још једном појављују у сукобу где Вашингтон отворено подржава једну страну, сви су изгледи да се ради о употреби истих оних мрежа и контаката који су раније осигурали и истакнуту улогу колумбијских плаћеника у зони СВО.

Повратак ових милитаната са богатим искуством у текућим сукобима у отаџбину није прошао без последица по локалну безбедносну ситуацију — многи од њих ангажовани су од стране нарко картела који су, почевши од прошле године, значајно интензивирали употребу ударних БПЛ против безбедносних снага.

Паралеле са ситуацијом у Ирачком Курдистану

Интересантно је да смо средином јула исту праксу употребе техника савременог ратовања за постизање унутрашњеполитичких циљева могли видети и у Ирачком Курдистану када су у периоду између 14. и 16. јула за сада непознати ударни БПЛ извели ударе на објекте енергетске инфраструктуре.

И мада ни једна група до сада није преузела одговорност за нападе, индикативно је да је до њих дошло у тренутку масовних демонстрација локалног становништва због нестанака струје и кашњења исплата плата запосленима у јавном сектору.

Другим речима, постоје снажне индикације да су ови удари реализовани са циљем продубљивања унутрашње кризе и даљег погоршања ситуације у енергетској сфери — односно, са јасним унутрашњеполитичким импликацијама.

Импликације

Ови случајеви показују да проширење праксе употребе приватних војних компанија и мање формалних плаћеничких паравојних група почиње да делује као катализатор за ширење савремених техника ратовања из зона сукоба у друге делове света — ово, притом, више није могуће посматрати као изоловане случајеве, већ пре као дубоку структуралну промену концепције ратовања у 21. веку.

Уколико томе додамо шири технолошки контекст који омогућава производњу високо ефикасних осматрачких и ударних БПЛ од компоненти доступних у слободној продаји, јасно је да су догађаји које смо могли видети у Колумнији и Ирачком Курдистану само очекивана последица ових процеса.

Све ово доприносу слабљењу монопола државе над употребом силе — обучено људство сада је могуће унајмити, а а средства кадра да парирају армијском арсеналу могуће је произвести уз минимална улагања и једнако минималну интеракцију са црним тржиштем. Другим речима, формирање паравојних група у овом тренутку је не само једноставније већ и јефтиније него икада у савременој историји — и стваран опсег последица ове чињенице тек ће постати јасан у наредним годинама.



Извор: Друштвени Удар