Русија је против спољашње интервенције

Челник Пентагона Роберт Гејтс је за време посете Русији предложио Москви да размисли о учествовању у специјалним операцијама међународних коалиција у сфери безбедности и борбе против тероризма. Није искључено да је самим тим руководилац војног надлештва у скривеној форми алудирао на придруживање Русије акцијама међународних снага у Либији. Позиција руских власти је недвосмислена: сви унутрашњи конфликти треба да буду регулисани без спољашњих интервенција, тим пре без силе.

Разуме се, Гејтс није упутио конкретан позив Русији да учествује у бомбардовању Либије. Он је још једном истакао да Русија и САД више нису непријатељи и као потврду рестартовања односа навео је пример сарадње двеју земаља на Балкану, у Авганистану и Ирану. У овом контексту је између осталог, било речи и о Либији, где би Руси и Американци такође могли да раде раме уз раме. Руски председник Дмитриј Медведев је већ изјавио да сличан сценарио није могућ, осим тога, делвоање коалиције у Либији није усаглашено и нема јасног плана.

Истаћи ћемо да Гејтсова теза о сарадњи Русије и САД на Балкану изазива велика питања. Као што је познато, Русија је својевремено наступила с оштром критиком неоправдано окрутне операције НАТО у овом региону. С Авганистаном такође није све глатко: снаге коалиције у њему трпе неуспех за неуспехом. Ниједан од громко најављених циљева није остварен. Могуће је да су руски војници тамо потребни као додатна „радна снага“, којој ће бити поверене прилично непожељне обавезе. У целини, предлози за увлачење Руске Федерације у врло двосмислене специјалне операције међународних снага, које се углавном одвијају под вођством НАТО чују се завидно редовно. Они су постали стабилна тенденција.

Русија не може да учествује у сличним оружаним акцијама уколико не постоји директна претња по њене националне интересе и безбедност, уверен је стручњак Института за стратешке процене и анализу Сергеј Демиденко.

Имамо довољо дипломатских и економских могућности како бисмо бранили своје интересе ефикасније. Како показује искуство нашег учествовања у различитим операцијама у прошлости, нисмо добили озбиљне геополитичке предности од тога. Немам у виду само Авганистан, већ и Египат и Сирију. Американци су постали опрезнији. Они покушавају да реше проблеме не само крвљу својих војника, већ и уз помоћ максималног ангажовања међународне заједнице. Ми немамо разлога да помажемо томе да неко вади кестење из ватре нашим рукама.

Истаћи ћемо да су практично све војне операције Запада у току последњих година почињале од врло добрих намера: увођење демократије, ослобађање народа од тираније, економски развој и политичка стабилност. То је било декларисано. Без обзира да ли је у питању свргавање ауторитарних режима Слободана Милошевића и Садама Хусеина или борба против „Ал-Каиде“ и других међународних терористичких организација. Међутим, испостављало се да је резултат увек исти: земље, које су лично искусиле „чари“ санкција и војних удара, тонуле су у економски хаос и политичку збрку. Растао је екстремизам, производња дроге, ниво криминала, а становништво је падало у пучину сиромаштва и несигурности. Потврђена је библијска истина о томе куда воде на први поглед добре намере.