Сан Депардјеа се остварује у Русији

Чувени француски глумац Жерар Депардје уживљава се у лик руског историјског лица. Од 3. априла у Русији се снима француско-руски филм с радним називом Распућин где Депардје игра главну улогу.

Глумити улогу Григорија Распућина – побожног старца  и врача с једне стране, а с друге злокобног генија руске историје, који је подредио својим сумњивим жељама породицу последњег руског исператора, то је Жерар Депардје сањао, према његовом признању, једно две деценије. Није ни чудо што је управо он  исницирао снимање тог филма. То ће, према речима француског продуцента. бити беспристрасни поглед на сложени период руске историје. Филм је посвећен последњим годинама живота Григорија Распућина (од 1914. до 1916. године), када је његова веза с руском императорком, коју глуми истакнута француска глумица Фани Ардан, толико иритирала руске племиће да је била организована завера, услед које је старац био убијен.

Међутим, Жерар Депарје не сматра да је Григориј Распућин ђавоље племе. Према његовом мишлењу, не вреди од њега чинити већег злочинца него што је уствари био, не вреди ни преувеличавати његов утицај у високим сферама власти. Распутин се код мене поистовећује у руском душом, - рекао је Жерар Депардје руским ТВ новинарима, који прате снимање тог филма. Затим је додао своју представу о Русима.

Нешто жарко желите, а уствари то имате, али нисте свесни да имате, једноставно желите све више и више…

Први дани снимања филма о Григорију Распућину су одржани на Руском Северу – близу древног града Архангелска, на територији музеја неимарства од дрвета Мали Корели. Тамо има 120 веома вредних споменика. Поред природе, где се налазе те јединствене грађевине, оне спадају у регистар највреднијих објеката РФ. Иначе, ради историјске веродостојности било би потребно да се снима сибирско село. Међутим, како је испричала Гласу Русије кустос музеја Светлана Глазичева,  пробно снимање  је показало да је наш музеј идеални објекат за снимање филма.

Прво, наша природа одговара Сибиру, - каже Светлана. – Друго, наши споменици – куће из 19. века, звоник из 16. века – одговарају том доба. Треће, све до сада имамо снега: према сценарију  треба снимати зими.

Кустос музеја износи своје опсервације: Жерар Депардје је благонаклоњен човек, комуникабилан, увек спреман за осмех, он није изражавао ни најмање незадовољство чак и када је радио напољу под кишом.  Он је улагао огромне напоре у глуму приликом снимања. А затим се сликао с кустосима. Види се да добије енергију од  људи с којима радо контактира после снимања.