Дански војници гледали како Хрвати убијају болесне Србе

26.04.2011. год.

Да су се током хрватске војне акције „Олуја" 1995. године дешавали стравични злочини потврдило је и откриће данске телевизије БТ, која је прекјуче објавила вест о масакру у Двору на Уни

Стравичан злочин... Хрватски војници убијали и људе у инвалидским колицима

Војници из Данске, као део мисије УН у Хрватској, били су тада неми сведоци убиства девет србских хендикепираних цивила.

Дански медији назвали су пре неколико дана овај случај мрачним поглављем у њиховој историји ратовања, а у „Веритасу" тврде да је овај злочин био познат јавности још у децембру 1996. године!

Покољ трајао 15 минута

Група немоћних цивила налазила се током злочиначке акције „Олуја" у једној школи у Двору на Уни, а телевизија БТ пренела је да се егзекуција одвијала свега неколико метара од 200 данских војника под пуном ратном опремом. Двојица њих су чак били смештени на крову школе, двојица у оближњем бункеру, док је 30 Данаца било западно од школе. Како се наводи, војници су приметили 12 наоружаних људи у маскирним униформама који су се кретали у близини школе, али нису реаговали. Касније су ти исти наоружани људи поређали девет психички и физички хендикепираних људи једног до другог и поубијали их. Покољ је трајао 15 минута.

Данска ТВ БТ у реконструкцији догађаја показала је да су дански војници могли више пута да интервенишу, а према речима Јана Вела Дорфа, тада вишег наредника, Данци су имали право и да побију починиоце злочина. Међутим, командант оближњег логора за припаднике УН Јорген Колд наредио им је да само посматрају?!

Колд је за ТВ БТ изјавио да 16 година касније не жели да учествује у расправи о томе да ли је нешто могло бити спречено или није, док је бивши наредник у логору Дипон Соренсен изјавио да су његови људи након тог догађаја били јако изнервирани због оног што се десило.

- Многи су били љути, јер ништа није предузето - рекао је Соренсен.

Пензионисани генерал Поул Борхум, који је убрзо након масакра преузео команду у Двору на Уни, сматра да је злочин могао бити спречен.

- Да сам ја био тамо, наредио бих војницима да испале метке упозорења кроз прозоре, како би натерали починиоце да престану - рекао је Борхум.

Ликвидација немоћних Срба десила се 8. августа 1995. године, неколико дана по завршетку акције „Олуја", а дански медији назвали су овај случај „мрачним поглављем" у данској историји ратовања и хорором који је остао неразјашњен. Директор центра „Веритас" Саво Штрбац каже да вест о овом злочину није нова и да је у Двору на Уни убијено преко 200 избеглица.

- Почетком августа 1995. године убијено је више од 200 избеглица у Двору на Уни, а о томе постоји и прича данских историчара Јана Баласта и Јана Блауа, коју смо пренели у једној нашој публикацији. Према нашим информацијама, у овом случају се ради о људима из старачког дома у Петрињи, који су били пренети у школу - објашњава Штрбац.

Он каже да још нико није осуђен за злочине у сектору Север, где се десио овај страшни злочин.

- Недавна пресуда Хашког трибунала хрватским генералима односи се на сектор Југ, Лику и Далмацију, а за сектор Север, где се десио овај злочин, нико још није одговарао. У Трибуналу су ми објаснили да су се определили за неке злочине који су лакше доказиви и који указују на одређени образац понашања, препуштајући остало националним судовима - каже Штрбац.

Галбрајт: САД нису дале зелено светло

Америка није дала Хрватској зелено светло за „Олују", изјавио је бивши амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт, истичући да је упозорио Фрању Туђмана да се цивилима не сме ништа десити.

- Америка није дала никакав знак, а како нисмо рекли не, Туђман је то протумачио као одобрење. Упозорили смо га да ако крене у акцију преузима и ризике, јер ако нешто крене по злу, САД му неће помоћи. Осим тога, упозорио сам га и да се цивилима не сме ништа десити - рекао је Галбрајт.

За њега је Туђман био особа из 19. века са својом идејом о хомогеној Хрватској и одобравањем идеје о подели БиХ коју је ретко ко, па чак и из самог ХДЗ-а, подржавао.

УН био само посматрач

Војни аналитичар Мирослав Лазански каже да јединице УН-а генерално избегавају да се мешају у војне сукобе.

- Кад год постоји могућност да добију по глави, они се измакну. То да ли ће се умешати, зависи од тога да ли је мисија чување или успостављање мира. Ако је чување - онда их брига. Иако често имају овлашћења да употребе оружје, то ретко чине јер онда постају легитимна мета. Зато, да где год могу, они се елегантно уклоне - каже Лазански.

Радован Марковић

Извор
PressOnline

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Иран ће успоставити „хотлајн“ за Ормуски мореуз са САД

Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....

Русија прогласила финансијски суверенитет

Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....

Имовина Банке Русије остаће замрзнута – Јуроклир

Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...