ОТВОРЕНО ПИСМО ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ ВАЛЕНТИНУ ИНЦКУ

 

Из Ваше канцеларије саопштено је да међународна заједница од Републике Српске очекује да се закључци Народне скупштине и одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ повуку. ОХР је саопштио да међународна заједница не може игнорисати оно што Република Србска ради са референдумом, јер је то директан напад на Дејтонски мировни споразум, Устав и институције БиХ.

 

Што се тиче међународне заједнице, као нечег јединственог, она, као таква, више не постоји. Разбијена је агресијом на Србију, Ирак, Авганистан, Египат, Либију, и многим другим активностима којима су се изиграле и одлуке Савјета безбједности. Против одлуке Народне скупштине о референдуму нису Русија, Кина, Србија, и још много других земаља, а и оне би требало да чине ту, како Ви кажете, међународну заједницу. Када је у питању изјава да је референдум напад на Дејтонски мировни споразум, Устав и институције БиХ, подсјетићемо да је тај споразум разним одлукама, које су наметнуте, изнуђене, а некад донесене и под притиском (високи представник смијенио преко педесет легално изабраних србских представника), до те мјере измијењен да, у својој суштини, више и не постоји. Све одлуке су биле на штету Републике Српске и србског народа, а у корист унитаризације БиХ. Нико од досадашњих високих представника, па ни Ви, господине Инцко, томе се није супротставио. Навешћу само неке одлуке: 
 

стварање заједничке војске, Република Србска је тиме своју изгубила, а у садашњој србски кадар се понижава, што ће брзо изаћи на видјело,

Република Србска је изгубила, да тако кажем, своју касу, а формирана је Управа за индиректно опорезивање БиХ, преко које ФБиХ отима новац РС и србском народу. Буџет институција БиХ из године у годину значајно се повећава, што аутоматски значи мање новца за расподјелу ентитетима.

Правно проблематичном Одлуком о конститутивности сва три народа и у ФБиХ и у РС, која је изгласана само од стране судија представника бошњачког народа и тројице странаца, док су представници Срба и Хрвата били против, Република Србска је остава без своје химне „Боже правде“ и грба Немањића.

 

Све то је напунило „чашу“ горчине и незадовољства србског народа, а Суд и Тужилаштво БиХ (преузимају се предмети од судова Република Српске и не кажњавају се они који су починили злочин против Срба – Сијековац, Добровољачка улица, Тузланска колона, логори по Сарајеву, Купрес) само је кап која је прелила такву чашу, и зато – референдум.

 

 

У жељи да се не сврставате ни на једну страну, а поготово да се не кријете иза непостојеће међународне заједнице, срдачно Вас поздрављамо.