Панарктички споразум о спасавању у Арктику спреман за потписивање

12. маја у Нууку на Гренланду отоврено је 7. заседање Арктичког савета. Русија, Норвешка, Финска, Шведска, Исланд, Данска, Канада и САД основали су га 1996. године и тада су полазили од неопходности да је потребно размењивати научна знања о природним процесима на Арктику. Овај рад се води и данас. Ипак расте и значај Арктичког региона у светској политици. Данас за њега испољава живо интересовање, на пример, Кина, Индија, Јужна Кореја. Зато на актуелној седници велика пажња ће бити поклоњена и политичким питањима, рекао је за Глас Русије уочи сусерта у Нууку стални представник Русије у Арктичком савету Антон Васиљев.

Овог пута ћемо резимирати резултате председавања Данске на Арктичком савету, затим ће ову дужност заузети Шведска. Много тога на актуелном заседању десиће се први пут. Тако се надамо да ћемо усвојити Споразум о сарадњи у трагању и спасавању на Арктику. То ће бити први правно обавезујући документ усвојен на Арктичком савету и важан корак у спасавању живота у региону. Арктички регион у циљу извођења спасилачких операција подељен је на 8 зона, у складу са бројем учесника савета. Границе ових зона на карти не подударају се са међудржавним. Сада нико од учесника Арктичког савета нема довољно ресурса ка сам спроводи спасилачке операције у региону. Ако неко замоли за помоћ, сви остали према споразуму обавезни су да пруже подршку. Осим тогап редвиђа се одржавање заједничких вежби.

На седници на Гренладну ће бити размотрени резултати неколико великих пројеката изведених последњих година. Један од најзанимљивијих пројеката се назива СВИПА. То је логични наставак пројекта АКИА који прати промене климе у Арктику, између осталог у криосфери – океанској површини покривеној ледом. Закључак изведен на основу овог програма је следећи: већ у овом веку може да наступи такво лето када ће читав Ледени океан бити ослобођен од леда. Од леда може да се ослободи и површина Гренланда. То ће довести до повећања нивоа воде у Леденом океану за 10-15 метара. Последице могу да буду катастрофалне за 9-10 милиона становника региона.

Занимљив је и рад на проучавању нестабилних једињења. Посебну пажњу научника привлачи чађ, која смањује рефлективну способност леда и снега, што води до убрзања топљења. Врло занимљива су истраживања особености понашања нафте у акртичким условима. То је важно узимати у обзир приликом експлуатације нафте у епиконтинеталном појасу како би се осигурала еколошка безбедност.

Сва питања у Арктику земље решавају данас брзо и заједнички. То је врло позитивно и у потпуности одговара интересима Русије. За нас је важно да Арктик остане зона мира.