Словенски свет: проблеми комуникације
Метафора нашег посла је мост којим се може прећи на другу страну, у други културни контекст, у други дискурс, тврде учесници Међународне конференције Словенска култура: извори, традиције, сарадња. Форум отворен у Москви, у чијем раду учествују представници 12 земаља, приређен је поводом Дана словенске писмености и културе.
Словенски свет, словенска култура, словенска душа – шта стоји иза оваквих појмова? Над тиме у интервјуу за Глас Русије размишља учесник конференције, доцент московског Института за руски језик Пушкин Наталија Бондаренко.
За сва времена доминантна својства Словена – ако говоримо о позитивним својствима – увек су били љубав према својој домовини, слога, заштита рођене земље, историјско памћење, милосрђе, очување породице као честице свог рода. И наравно, брижљиви однос према матерњој речи.
Нажалост, данас најчешће мора да се говори не о овим обједињавајућим својствима, већ о ономе што раздваја, примећује Наталија Бондаренко.
Земље Источне Европе све више и више се апстрахују од Русије, сматрајући себе земљама које спадају у западни свет. То супротстављање, које се сада јасно види, потиче од непознавања богате и самосвојне културе сваке словенске земље, сматра научник. Како да се не сетимо тим поводом мисли познатог спрпског пица Горана Петровића: многи народи нестали су не зато што су имали много непријатеља, већ зато што нису имали шта да кажу. Заувек умиру они којих се не сећају. А сви остали настављају да постоје тако како о њима причају. Русију сада словенске земље виде као државу занимљиву у првом реду по својим енергентима, примећује Наталија Бондаренко. И нажалост руски језик тражен је углавном у пословним круговима, а његова културна компонента значајно је смањена.
Ипак постоји кретање у другом, супротном правцу, говори Наталија Бондаренко.
То чиме се сада бави и наш институт између осталог и руске дијаспоре у иностранству формира сасвим другу представу о Русији у словенском свету. И главне овде, по мом мишљењу, треба да буду историјски прописане основе, а не савремена ситуација. Данас младе људе покрећу углавном прагматика и рационализам, наставља Наталија Бондаренко. Они који су боравили у неким земљама са високим нивоом економије, истичу да је тамо живети боље. Поводом тога сећам се врло обухватне мисли пољског просветитеља и филозова 18. века Странислава Сташица. Он је говорио да млади људи, скренути са пута историјама оних држава у којима никада неће живети, и не знајући ону земљу у којој треба да живе, још у младости почињу да се муче празним мислима. Када одрасту, они више неће волети своју кућу, они ће се досађивати у својој рођеној земљи коју незнају. Тако да је популаризација самосвојног културног наслеђа словенских народа данас један од важних задатака.
Мислим да популаризација језика и култура Словена код нас, у Русији, и друго вишење Русије у словенском свету могу да нам помогну да боље упознамо једни друге и да очувамо богати слој наслеђа и традиција словенских народа, закључује Наталија Бондаренко.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- образовање
- религија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









