Европа признала зависност од руског гаса

Стабилне испоруке гаса из Русије кључни су елемент развоја економије Јединствене Европе. Такав је закључак дискусија међународне конференције Енергетски дијалог Русија-ЕУ, која се одвија у Берлину. Европљани су признали оно о чему одавно говори Москва – доступне алтернативе по цени и безбедности по екологију гас нема, а најпоузданији његов испоручилац је Русија.

Низ револуција у земљама Северне Африке и Блиског Истока, као и катастрофа у Јапану, излгледа натерали су Европу да ревидира прилаз сарадњи са Русијом у енергетском сектору. На берлинској конференцији председник Европског савеза гасне индустрије Жан-Франсуа Сирели признао је: у дугорочној перспективи управо руски гас ће играти озбиљну улогу у енергетској корпи региона.

Професор Високе школе економије Леонид Григорјев истиче да је фактички Еврпа признала очигледно. Али важна је сама чињеница сознаје и промене тона билатералног дијалога.

У читавом низу земаља, посебно у Немачкој, огромни је удео електрана на угаљ, које су прљаве, производе издувне гасове и у принципу тамо има шта да се замени гасом. Узимајући  у обзир да после Фукушиме тешко је очекивати некакву нуклеарну ренесансу, несумињво, гас се враћа. И изјаве овако угледних људи само су још једна реакција. Није их било пре 2-3 године, сви су ћутали. А сада су сви коначно схватили: наравно, гас је једини чисти носач за европску економију.

Последње деценије Брисел упркос свим позивима Москве на конструктивни дијалог тражио је како да се избави од умишљене опасности претеране зависности од руског гаса. Разрађиване су алтернативне маршруте цевовода (попут безнадежно заглављеног у стадијуму пројекта Набука), започете су испоруке течног гаса из Катара, скупе инвестиције усмеравају се у алтернативну енергетику. Али удео Гаспрома на тржишту ЕУ ипак остајао је непромењиво виши од 40%, истиче експерт Института за економију РАН Борис Фрумкин.

Још једна варијанта која се разматрала је разрада и коришћење гаса из шркиљаца који постоји у већини земљама Европе. Али то је такође дуготрајни и скуп процес. Ове резерве се тек истражују. Тако да бар 15, па и 20 година, испоруке нормалног гаса из цевовода и делимично течног остаће главни извор снабдевања Европе енергентима. А овде ће наравно руски удео бити висок.

У Европи поштено признају – све су уплашила дешавања на Блиском Истоку и у Јапану. Полтички нестабилне земље не могу да гарантују испоруке енергетната, а атомска енергетика није сама по себи безбедна. И њена будућност је под великим знаком питања. У том контексту Русија методично испуњава своја обећања – постављање прве линије гасовода Норд Стрим завршена је, а испоруке ће започети већ крајем године. Завршена су сва усаглашавања за пројекат Јужни ток. Узимајући у озбир прогнозу раста потрошње гаса у Европи најмање за проценат годишње, Русија ће дуго играти улогу кључног испоручиоца горива.