Британски бунт

Судије Лондона не стижу да размотре случајеве учесника нереда и да издају налоге за претрес њихових кућа. Полицији је пошло за руком да утврди идентитет преко 3000 учесника погрома, и по изјавама Скотланд Јарда, сви они треба да буду позвани на одговорност.

Полиција Велике Британије изјавила је да је социјални и етнички сасатв учесника нереда у великим градовима био разнолик. Поред становника гета пљачкама су се бавили представници средње класе. Међу крадљивцима је била примећена чак и ћерка милионера и ученица престижне приватне школе. Зато биратанска и светска јавност треба да прекине да отписује одговорност за погромне на емигранте, самтра председник Института за религију и политику Александар Игњатенко.

Треба већ уводити у анализу ових догађаја нове категорије: интегранти и нон-интегранти. Тренутно британско друштво, па и сва остала друштва, подељени су на  људе који су се интегрисали уто друштво, кој прихватају културне стереотипе, норме, правила понашања, и војим социјалним понашањем они раде на јачање и процват тог друтшва. И са друге стране постоји прилично велика група људи који се у то друштво нису интегрисали из неких разлога. Тих људи је прилично много. То су у првом реду они који су релативно недавно стигли у Велику Британију, али такви људи постоје и међу Британцима.

Лондонски погроми су били хаотични. Нереди у британској престоници, а после и у другим великим градовима земље нису личили на револуцију или испољавање политичког, социјалног и религиозног протеста.

Истовремено британски експерти везују нереде у Лондону са кризом економске политике претходне владе Велике Британије и са оним ограничењиам која су увели конзервативци, саопштио је дописник агенције РИА Новости у Лондону Александар Смотров.

У дане нереда навођена је статистика по којој је свако шесто дете у Великој Британији, тачније укупно 2 милиона деце, одрасло у породицама у којима нико није радио. Ова култура нахлебништва је врло велико жариште напетости у британском друштву, којој су врло допринеле леве владе лабуриста које су само увећавале број и обим социјалне помоћи и социјалних програма, често не тражећи ништа за узврат. А чим је на власт дошла десна влада, она је натерала да се стегне каиш. Ако се сетимо нереда који су се дешавали у Великој Британији раније, они су се дешавали у време када су на власти били конзервативци, који су покушавали да уреде систем социјалних повластица.

Ипак екпсерти кажу да се не сме заборавити на проблеме који можда нису били узроци лондонских погрома, али су се испољили већ после њиховог почетка. Догађаји у Великој Британији су још једном указаи на кризу политике мултикултуралности и неумеће власти да се супротстави киберопасности – јер учесници погрома су слободно комуницирали преко друштвених мрежа. Ови проблеми су актуални за читаву Европу, која одавно говори о неопходности формирања нове форме демократије, демократије са мишићима, али никако да крене да реализује ову идеју.