Тајанствена погибија Мистера „Икс“. Нема човека – нема проблема

Кључни сведок на суђењу због злочина на Косову, који се налазио под заштитом Немачке пронађен је мртав у једном од паркова града Дујсбурга. То је Агим Зогај, који је 1998-1999. године радио као чувар у концентрационом логору у косовском селу Клечка. Својевремено је Зогај, познатији као заштићени сведок „Икс“ доставио истражним органима EULEX  читавих 200 страница сведочења. Главни јунак у њима је угледни косовски политичар, а раније високи функционер терористичке „Ослободилачке војске Косова“  Фатмир Лимај, који је однедавно у кућном притвору у очекивању судског процеса.

Лимај и његови саборци се сумњиче за тешке злочине против човечности, укључујући и оне у Клечки, где су крајем 90-их година мучили и убијали Србе и Албанце, нелојалне сепаратистима. По подацима србског јавног тужилаштва, у селу се налазио крематоријум где су спаљиване жртве. А по неким подацима Клечка је служила и као затвор за саборце који би нешто скривили: овде је Фатмир Лимај месец дана држао извесног Блерима Кучија (Blerim Kuchi). Данас овај човек због нечега одбија да сведочи, можда зато што се налази на врло уносној дужности места Сува Река. Или зато што му је живот дражи.

Фатмир Лимај, бивши министар саобраћаја и заменик председника најутицајније у земљи Демократске странке Косова неће први пут бити на суду. 2003. године он се с „истомишљеницима“ већ налазио на оптуженичкој клупи у Хагу. Тада је Лимај оптужен за убиство минимум 20 људи у једном од логора у покрајини. Тужилац је захтевао за њега 20 година, али није случајно тадашњи главни тужилац Карла дел Понте  упозоравала да се сведоцима у случају косовског војног командира прети. На крају је Лимај остао на слободи. Занимљиво је да је Лимај деловао у оном делу Косова за који је крајем 90-их година одговарао познати војни командир Рамуш Харадинај, човек зачуђујуће сличне судбине с подједнако дугачким списком убистава.

Хајде да се сетимо да су сведоци у случају Харадинаја случајно доспевали у саобраћајне несреће са смртним исходом или су чинили „самоубиство из нехата“, голоруки су се упуштали у тучу против шеторице људи наоружаних ножевима. А један од сведока по презимену Кабаши  је више волео да оде на робију због непоштовања према суду, само да не сведочи против Харадинаја.

Како ту да се не сетимо изјаве србског тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића о томе да је у вези са случајем Харадинаја и Лимаја убијено или претњама уплашено преко 40 сведока.

Очекује се да ће у четвртак бити завршена обдукција тела Зогаја с циљем разјашњавања околности у којима се десила смрт. Наравно, медицинари ће објаснити биолошки узрок, али нипошто не и мотивацију. „Да ли мисле да смо полудели да поверујемо да се сам убио?“ – пишу србски корисници интернета. Њихове сумње дели руски историчар-балканолог Михаил Јамбајев:

Уопште нисам сигуран да је то самоубиство. Косовске специјалне службе су већ одавно истрениране у спровођењу специјалних операција, оне су достојни ученици својих тренера из САД и Немачке, тако да је верзија о добровољном одласку из живота сумњива.

МТБЈ и EULEX не могу, а и не желе да се брину о безбедности заштићених сведока кад се ради о суђењима бившим лидерима ОВК – убеђен је наш саговорник:

Кад бивши лидер босанских Срба Радован Караџић захтева да се открију имена сведока којима он не верује, говоре му да је њихова анонимност условљена тиме што постоји претња по њихове животе. На то Караџић тачно истиче да ниједном сведоку у његовом случају ниједном није упућена претња. Зато, због нечега они који треба да сведоче у предметима везаним за ОВК баш као у „Ревизору“ Николаја Гогоља, „оздрављују као муве“. Кад је обновљен процес Харадинаја помислио сам да је МТБЈ одлучио да се рехабилитује, да напокон покаже да нема предрасуде. Ипак, мора се признати да сам уместо обичних наочара ставио ружичасте. Сад схватам да ће Харадинај, Лимај и остали бити ослобођени оптужнице: сведоци немају никакве шансе да остану у животу ако буду сведочили против њих.

Које последице може имати доследно ослобађање оптужнице косовских Албанаца, који су војничку униформу заменили скупим оделима, која по статусу припадају политичарима? Лепо „избељени“ они могу мирне савести да се прихвате посла који је скоро завршен крајем 90-их и почетком 2000-их – ослобађања Косова од нежељеног баласта у виду Срба. Као што је јасно из најновијих догађаја на прелазу Јариње, међународне структуре неће оклевати да им похитају у помоћ.