Израел би сам против Ирана

Русија је упозорила Израел да би војни напад на Иран био озбиљна грешка која ће водити ка непредвидљивим последицама. Раније је председник Израела Шимон Перес први пут признао да је вероватније задати Ирану превентивни удар него се надати на дипломатско решење питања иранског атомског програма.

Израел је отворио ирански фронт уочи објављивања детаљног извештаја МАГАТЕ о атомском програму Ирана.  Реферат може посведочити да Техеран поседује тајни војни атомски програм. У реферату се наводно говори и о томе да су ирански стручњаци компјутерски моделирали атомске бојеве главе. Раније се у извештајима агенције писало већином о прозводњи у Ирану материјала двојне намене.

То је нови талас шпекулација, покушај да се још необјављени извештај МАГАТЕ искористи за додатни притисак на Иран. Тако је ситуацију коментарисао члан Савета за спољну и одбрамбену политику Русије Владимир Аверчев. Чим извештај буде објављен, повода за јачање притиска може бити мање, рекао је експерт и објаснио зашто:

Највише што се може очекивати су обазриве критике да је атомски програм Ирана недовољно транспарентан. Било које директно указивање на војну намену тог програма ће значити да је веома озбиљна криза на помолу.  И ја мислим да МАГАТЕ неће хтети да провоцира такву кризу.

Предстојећа публикација извештаја МАГАТЕ је изазвала бурну реакцију у Израелу. Влада је први пут размотрила план превентивног напада на војну базу Парчин удаљену 30 км. од Техерана, у којој се наводно прави атомска бомба. Раније су то чинила само стручна лица. Израелска војска је са своје стране тестирала нову балистичку ракету. А такође направила план евакуације становништва у случају ракетног удара са применом оружја за масовно уништење.

О каквим се временским границама за остварење војних планова Израела против Ирана ради, питали смо политиколога, стручњака за Израел Зејева Хањина:

Нико не може дати одговор на то питање. Оптимисти сматрају да је Ирану потребно неколико година да створи право атомско оружје и могућности за његово коришћење. Песимисти тврде да је то питање неколико месеци. Правог одговора нема, али има веома много снага које су заинтересоване да нанесу јак ударац по ирански атомски програм.

Међутим експерт МГИМО Сергеј Дружиловски сматра да на званични став Израела веома утиче јак притисак у региону у целини:

Разумљиво је што се Израел унервозио, гори му под ногама. И не ради се толико о Ирану. Судећи по ситуацији у Тунису и Египту, на Блиском Истоку све више јача исламски фактор. Стога ће јачати и антиизраелска позиција Арапа. Зато Израел сада мора да скрене пажњу од свих тих процеса који се дешавају у арапском свету. Овде су сва средства добра. Ако Израел не промени ситуацију на Блиском Истоку у повољну за себе, његова позиција ће се веома искомпликовати. Могућа је арапска блокада. Раније су Јордан и Египат подржавали Израел. Сада, чини се, чак и тога више нема.

Иначе може испасти тако да ће Израел морати да води рат за своје интересе  у самоћи. Недавно је званични представник Стејтдепартмента САД Викторија Нуланд потврдила да Вашингтон нема намеру да се упушта у војну конфронтацију са Ираном. Шта више, републиканац Рон Пол који претендује да буде следећи председник САД је позвао да се одустане од политике конфронтације са Техераном. Он сматра да регулисати питање атомског програма Ирана треба путем нормализације односа САД са том земљом. И још је подсетио да САД чак ни у хладном рату нису одустајале од преговора са идеолошким непријатељима какви су били СССР и Кина. Министар спољних послова Француске је са своје стране упозорио да ће напад на атомске објекте Ирана имати тотално дестабилизирајући ефекат у региону.

Техеран је као одговор на могуће нове санкције после објављивања извештаја МАГАТЕ данас изјавио да разматра могућност експорта својих атомских технологија. А премијер Русије Владимир Путин је рекао да не одбацује могућносто да Иран повећа експорт гаса на рачун пуштања у погон прве нуклеарке у Бушеру. Такво мишљење је исказано на проширеној седници шефова влада земаља ШОС уз учешће посматрача, међу којима је и Иран. На тај начин је Русија још једном дала до знања својим страним партнерима да међународна изолација Техерана не одговара општим интересима.