Државне гаранције – две милијарде евра

Ако би се Србија ослободила обавеза за иностране зајмове јавних предузећа могла би додатно да се задужи за нову милијарду евра

Две табеле

Уколико би се из укупног износа дуга државе Србије, од око 14,8 милијарди евра, „избациле” државне гаранције за иностране зајмове јавним предузећима, отворио би се простор влади да се у свету задужи за додатну милијарду евра, јер би наша обавеза пала са 44,3, на 41,6 одсто бруто домаћег производа.

До ове рачунице се лако стиже. Пре неколико дана Министарство финансија је први пут објавило податак колико износи државни дуг Србије по методологији Европске уније. И док је према Закону о јавном дугу та обавеза близу законом дозвољене границе од 45 одсто БДП-а, односно свега што као друштво створимо за годину дана и износи 44,3 одсто, према мастрихтским критеријумима он је знатно нижи – 41,6 одсто.

Шта је узрок овако драстичне разлике у обрачуну? Стручњаци кажу да према европској методологији државне гаранције не улазе у дефиницију јавног дуга. Наши прописи су, да ли срећом, знатно строжи. Према Мастрихту, у јавни дуг улазе само активиране гаранције, односно зајмови оних предузећа за које је држава гарантовала, а која нису у стању да их врате. Са друге стране, јавна предузећа која могу да их сервисирају не рачунају се као обавеза.

Да ли је ова објава две дефиниције увод у промену методологије и отварање простора за додатно задуживање у тренутку када је јавни дуг безмало достигао законом дозвољених 45 одсто? Јер, према првој рачуници, државна дуговања достигла су 14,87, а према другој 13,97 милијарди евра. Упућени у ову проблематику, који су желели да остану анонимни, кажу да власт нема намеру да мења дефиницију јавног дуга. Табела са две рачунице је објављена само да би подаци могли да се упореде. Без обзира на то што је наша рачуница конзервативнија, у Влади Србије су, изгледа, свесни да би, само годину дана након усвајања фискалних правила, промена обрачуна могла да изазове контроверзне реакције.

Подаци Министарства финансија показују да држава Србија гарантује за нешто више од две милијарде евра зајмова јавних предузећа. Чак половину тог износа предузећа нису у стању да врате, па су због тога активиране државне гаранције. Тако би и према европској дефиницији нешто више од милијарду евра „ушло” у државни дуг земље.

Ко се уз гаранцију државе највише задужио? Судећи према подацима објављеним у Билтену јавних финансија Министарства финансија, највише кредита, уз државну гаранцију, узело је предузеће „Путеви Србије”. Према нашој рачуници, ова компанија позајмила је више од 800 милиона евра. За мост код Бешке, на пример, подигнут је зајам од 72 милиона евра, за обилазницу око Београда два кредита. Један од 60 и други од 80 милиона евра. За мост „Газела” позајмљено је 33 милиона евра…

Уз гаранцију државе, задуживале су се и „Железнице Србије”, па њихови укупни зајмови достижу око пола милијарде евра. Електропривреда Србије позајмила је нешто више од 400 милиона евра. Само за бројила узет је кредит од 40 милиона евра. Држава је дала гаранције и за зајмове „Фијата” у укупном износу од 200 милиона евра, док је „Јат” позајмио око 50 милиона евра уз гаранцију државе.     

И Богдан Лисоволик, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда, истакао је за „Политику” да су државне гаранције за јавна предузећа прилично велике.

– Она углавном не послују профитабилно и нису у стању да узму кредит без гаранције државе. Смањење гаранција значило би бољу контролу јавног дуга – посаветовао је Лисоволик.

Лу Брефор, шеф канцеларије Светске банке, рекао је да би повећање лимита за задуживање само годину дана пошто су усвојена фискална правила послало веома лошу поруку повериоцима и инвеститорима.

– Уверени смо да је могуће остати у границама јавног дуга кроз бољу употребу државног новца, снажнију и бржу примену реформи у области јавне потрошње и усвајање политике која ће омогућити одрживи раст на средњи рок. Решење није да се граница јавног дуга повећа, него у уштедама које су неопходне да држава остане унутар разумног нивоа буџетског дефицита – сматра Брефор.