РЕАЛНОСТ ВИРТУЕЛНА, А ГРИЈЕСИ СТВАРНИ

Сваке године у подмосковском граду Дубну одржава се веома интересантно предавање - конференција “Наука. Филозофиј. Религија”. На овој конференцији учествују филозофи, научници и теолози из цијелог свијета. Ове године тема конференције је била: “Човјек у свијету технике: изазов XXI вијека”.

Као и прошле године, отварање конференције започео је уводним излагањем професор Московске духовне академије Алексеј Илич Осипов. Познати теолог је изразио забринутост зато што научно-техничка достигнућа могу изгубити људску контролу, а човјечанство се може наћи на рубу пропасти. “Човјек који је створио ову цивилизацију, на коју је потрошио много снаге и много поколења, као коначни резултат је створио оно са чиме више не може да се бори, а то је прогрес. Најуспјешнијим вијеком човјечанства, што се тиче прогреса, сматра се XX вијек, а XXI вијек нам обећава нешто страшно. Велика је могућност да ће човјечанство ишчезнути већ средином XXI вијека”, сматра он.

По мишљењу професора Осипова, “фатална грешка је било то што је човјек пошао путем три “с”, три Христова искушења: сластољубља, среброљубља, славољубља”!

 У свом излагању професор Филозофског института РАН, доктор филозофских наука Андреј Павленко, истакао је да савремено човјечанство прелази са реалне стварности на њену конструкцију, како ”на физичком нивоу тако и у филозофском погледу”, а изазове ове нове стварности тек треба схватити.

Директор Обједињеног института нуклеарних истраживања, академик РАН Виктор Матвејев, у свом излагању је рекао да доминантну улогу у свемиру и његовом енергетском балансу има “тамна енергија”, која природи није јасна. “У исто вријеме не видимо присутност антиматерије у свемиру и не можемо то објаснити. Зато (наука) позива да сви утичемо на људски свијет у великој мјери. Савремена наука разумије да на велики број питања није могуће дати одговор”, казао је познати физичар. 
 


Rad konferencije u Domu međunarodnih savetovanja Objedinjenog instituta nuklearnih istraživanja

Први дан конференције показао се као врло информативан, посебно за људе из хуманистичких знаности, који су заборавили и школске лекције из физике. Наступајући на конференцији, физичари Обједињеног института нуклеарних истраживања говорили су о последњим достигнућима компјутерске технологије, физике и астрономије, “али гдје можеш сазнати како је Божији свијет уређен?”, гласно је питао неко од учесника конференције.

Послије је дошло вријеме за филозофију. У својим извјештајима учесници филозофске секције образлагали су о томе да ли је техника и њен однос са стварношћу у потпуности неутралан систем или је “последња карика у Божанском плану стварања”.

Затим ријеч је предата теолозима. ”Сада је вријеме бурног научно-технолошког развоја и вријеме све јачег сукоба између добра и зла. Мисија савременог православног богословља често се састоји у том, не поричући развој људске интелигенције и креативности, да укаже људима, “моторима” земље, на небески идеал - преображење’’, рекао је у свом излагању свештеник Олег Муриков, предавач на МДА и ПСТГУ. По његовом мишљењу, технолошки прогрес могао би постати “Нојева барка, средство за спас људи, али на жалост кад погледате модерну цивилизацију, тај развој подсјећа нас на причу о изградњи Вавилонске куле”.

Велики интерес учесника конференције, који су у великом броју користили лаптоп или и-под, изазвала је дискусија о моралним принципима понашања виртуелне реалности и опасности од нових гријеха који улазе у наш живот појавом компјутера. Као што је наведено у извјештају секретара Академског савјета Московске духовне академије  игумана Адриана (Пашина), “у виртуелној реалности могу се учинити стварни гријехови”.



Рад конференције у Дому међународних саветовања Обједињеног института нуклеарних истраживања

  Представници 25 образовних и научно-истраживачких института окупили су се на конференцији у Дубну

У свом излагању “Губитак одговорности”, свештеник Стефан Домусци обратио се присутнима са већ сталним проблемом мрежне анонимности. По његовом мишљењу, могућност “безличног живота” у мрежи омогућава особи да осјети укус неодговорности и попустљивости коју он послије показује и у личном и у друштвеном животу.

Стални учесник конференције “Наука. Филозофија. Религија.”, проректор Кијевске духовне академије архимандрит Климент (Бецерја), подсјетио је на обавезу одговорног понашања у мрежи. Други гост из Украјине, предавач на Кијевској духовној академији и предавач Кијевског националног универзитета Артур Родина назвао је опасним тенденцију да се шири поглед на свет постмодерне перцепције свијета, који подједнако негира и вриједност научног напретка и ексклузивну истину хришћанства. “У данашње вријеме тешко је наћи мјесто гдје би православци, атеисти и људи још неопредељени у свом погледу на свијет могли разговарати о разним питањима покушавајући да схвате гледишта других и да замисле свој поглед на свијет. Православци се окупљају за својим округлим столовима и семинарима, а атеисти за својим”.

Проблему биоетике била је посвећена конференција у Дубну прошле године, али и ове. Разлог за спор теолога и научника био је тај да ли је ембрион дио мајке или појединачно биће, и у којем узрасту постаје особа. Један од учесника подсјетио је на резултате медицинских истраживања према којим се душа у дјетета појављује истовремено са развојем протока крви у можданој кори.

“Наука  признаје душу?”, питао је изненађено  Алексеј Илич Осипов.
 

Рад конференције

 Између осталих научних питања на конференцији су разговарали и о могућности стварања времеплова. Изгледа да и сам догађај може послужити као доказ постојања времеплова: када у здање совјетске градње са ентеријером који изгледа непромењено бар од средине 70-их година, изненада уђе млади свештеник у мантији са крстом на грудима и и-пхоном у реци невољно се запиташ: из којег времена је ова слика? Свештеник изгледа као агент који је послат времепловом како би совјетским научницима проповиједао Христа, а можда чак лично и Лаврентину Павловичу Берији, оснивачу и кустосу нуклеарног пројекта.

Овогодишња конференција се одвијала 10-11. новембра у кући међународних скупова у граду науке Дубну. У организацији су учествовали: Фонд Андреја Првозваног, Центар националне славе, МГУ и Филозофски институт РАН. Надамо се да ће се сада већ традиционално састајање на овом мјесту наставити и у будућности!


Пријевод с руског: С. А.

29. 11. 2011.
https://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5897