Ангола и Мозамбик постали пожљенији од Европе

Не радује када омладина бежи из земље због тога што не види перспективу и скита по свету у трагању за бољим животом. Ову ситауцију очигледно је представио Европски завод за статистику. У цифрама, разуме се, али и оне много говоре. 7,5 милиона младића и двеојака у најбољим годинама од 19 до 25 испоставило се сувишним на европском тржишту рада. Ни да освоје професију, ни да нађу стални посао – места нема.

Наравно да се увећава број избеглица који се надају да ће уредити живот у иностранству. Предност се даје не само земљама традиционалне емиграције САД, Канади и Аустралији, већ и Анголи, па чак и Мозамбику. Ову чињеницу са огорчењем је констатовао комесар за социјалне проблеме Ласло Андро. Одлазак омладине њега асоцира на „изгубљену генерацију“. Африка уместо Европе – ето до чега смо дошли.

Вероватно су просечни европски показатељи – преко 20%, веома лоши због проблематичних земаља ЕУ. Оних из табора хроничних дужника који сада режу буџете, притискајући на одељак „социјални трошкови“. У Шпанији, на пример, скоро сваки други који стасава за живот је вишак за тржише тада. У Грчкој омладина која џабалебари не својом кривицом има око 40%. Стотине хиљада незапослених младих људи бесни у немоћном гневу на трговима Мадрида и Атине – каква је илустрација још потребна? Не стоје много боље ствари ни у Ирској и Португалији – 27%. Стасале су Литванија и Летонија, које су се приближиле граници од 30%. Да не заборавимо Лондон, где власти покушавају да смире младе аргументом да је њихов показатељ незапослености просечан за ЕУ. Само за њих је то слаба утеха. Тројку лидера са највећим благостањем чине Холандија, Аустрија и Немачка са мање од 10%. Истина, одатле млади такође емигрирају...

Европски комесар Андор позвао је владе ЕУ да активније користе средства социјалних фондова ЕУ, реализујући пројекте за смањење незапослености. Завршава се финансијска година, а у „заједничком котлу“ лежи џабе 30 милијарди евра. Овај новац није потребан? Откуд таква индиферентност? Мишљење Николаја Кавешникова:

Могу само да претпоставим. Из буџета ЕУ никада вам неће дати читаву суму за реализацију неког пројекта. Даће максимално 50% потребног новца. Значи, преостали новац треба тражити на другом месту. Могу да претпоставим да у условима смањења трошкова на националном нивоу државе немају могућности да издвоје овај преостали део, како би добиле део срестава из ЕУ за реализацију програма. Проблем незапослености није проблем ЕУ. Већи део одговорности лежи на националним владама.

А оне се данас баве једним циљем – смањењем буџетских дефицита, умањивањем државног дуга. Смањење трошкова, социјалних у првом реду, почело је за многе да постаје само себи сврха.