Интернет отвореног лица

Ако си поштен човек, нема шта да кријеш. Отприлике такво образложење су изнеле кинеске власти, забрањујући коришћење на Интернету псеудонима. Од 16. марта у Кини се сме потписивати само са правим именом. Што више,  приликом регистрације су потребни подаци личне карте, адреса и број телефона.

Сувише је моћна снага – Интернет – да би била препуштена самој себи. У Кини се  већ давно продаја карата онлајн врши према подацима личне карте. На захтев полиције провајдер и оператор мобилне везе морају да пруже све податке о клијенту. Пре извесног времена у већим кинеским градовима Шангају, Гуанчжоу, Шењчжану – корисници су морали да се региструју на Интернету својим правим именом. Судећи по свему, експеримент је успео. Данас су измишљени надимци забрањени  у читавој земљи.

Кинезима је одузета малтене једина могућност да без бојазни говоре шта мисле, - сматра експерт за конкурентну обавештајну службу Евгениј Јушчук.

Када нема анонимности, постајеш свестан да мораш да одговараш за своје поступке, и то и пред људима, и пред државом. Зато људи мање причају. Биће мање хумора и шала, али и мање увреда. Све ће бити мирније, а вероватно и досадније.

Међутим, биће мање саопштења о злоупотребама чиновника. Данас у Кини делује много  заједница, које анонимано излажу на Интернету фотографије, видеоспотове, документе, који компромитују не само просечне чиновнике, већ и крупне  политичаре. Често после тога следи оставка. Разумљиво је да ће се људи бојати да објаве информације. Дакле, на такав начин власти делимично укидају питање грађанске непокорности.

Постоји и други аспекат. Интернет је одиграо велику улогу у остваривању арапских револуција у последње време. Што више, стејт департмент САД отворено признаје социјалне мреже важним инструментом америчке спољне политике. Пекинг покушава да максимално обезбеди себе од спољног утицаја, - каже политиколог, оријенталиста Станислав Тарасов.

Ствар је у томе што се различити интернет-сајтови често користе као ефикасно средство за пропаганду, намећући неодређене идеје као средство  за поткопавање и стварање различитих обојених револуција. Ради супротстављања тој делатности неопходно је стварати алтернативне сајтове, али су за то потребна огромна мердства и веома солидан квалификовани кадар. Зато многе државе, а Кина није изузетак, предузимају радикалне мере.

Кинески корисници немају приступ Твитеру, Фејсбуку, Ју Тјуб. Недавно је организација за  заштиту људских права Репортери без граница у свом годишњем реферату назвала Кину, поред Бахрејна, Кубе, Ирана, Северне Кореје, Туркменистана и других земаља, којих има много, непријатељем Интернета. Међутим, законодавци у Кини су сигурни да електронска мрежа мора да остане под контролом државе и служи ради економског просперитета земље.