Плове ли руски бродови у Сирију?

Ново усијавање напетости око Сирије праћено је масовним дезинформацијама. Овог пута циљ информационих напада постала је ратна морнарица Русије. Низ медија већ неколико дана за редом преноси саопштења о слању (у најмању руку припреми за слање) у Сирију бродова са одредима руске морнаричке пешадије на палуби.

У Сирију креће Николај Фиљченков са одредом морнаричке пешадије и тенковима. Цезар Куњиков вози оружје. Калињинград са непознатим теретом. Русија, Сирија, Иран и Кина припремају маосвне заједничке маневре на сиријској територији у и територијалним водама земље. Слична саопштења преплавила су медије, позивајући се на магловите ”компетентне изворе”. Коначно је ствар стигла до директне лажи. Лист Фајненшл тајмс приписао је начелнику прес-службе Црноморске флоте, капетану 1. ранга Валентину Трухачову и агенцији Интерфакс речи да се на једном од црноморских десантних бродова већ налази укрцано 150 припадника морнаричке пешадије и 25 тенкова (при томе тенкова у наоружању цроморске морнаричке пешадије нема), и да ће бродови бити послати у Сирију у случају потребе.

Почетак кампање означила је изјава државног секретара САД Хилари Клинтон о испорукама у Сирију нових руских борбених хеликоптера, док се у ствари радило о повратку старих летелица после ремонта, испоручених још за време Совјетског Савеза. Кулминација је било саопштење канала Ал-Арабија, уз позивање на иранску новинску агенцију Фарс, о масовним маневрима у којима ће учествовати руски, кинески, сиријски и ирански војни одреди. Према саопштењу, ови маневри ће бити најмасовнији на Блиском Истоку. У њима ће учествовати око 90 000 војника копнених, поморских и ваздухопловних снага. Касније је Ал-Арабија објавила вест да Русија и Сирија оповргавају информацију о предстојећим маневрима.

Хероји псеудовести су сасвим конкретни бродови. Саопштења о испловљавању Цезара Куњикова у правцу Сирије почела су да се појављују у вестима 19. јуна. 16. јуна брод се вратио у Севастопољ после похода у Италију, а 19. јуна је испловио. Медији су се зашаренели од наслова да је овог пута циљ похода Сирија. Ипак брод је испловио ради мерења радиодевијације и вратиће се у базу најкасније 20. јуна. Други ”осумњичени” - брод Николај Фиљченков, стоји усидрен у бази, одлично се види са обале и ових дана никуда није пловио.

Следећи је на списку Калињиниград, којег су такђе оптужили да плови у правцу Сирије. Испловивши почетком јуна, он је учествовао у међународним маневрима BALTOPS-2012, после чега се упутио у Кил ради учешћа у традиционалној Килској недељи — великом поморском празнику на балтичкој обали Немачке. После завршетка празника брод ће се вратити у Балтијск.

О саопштењима Ал-Арабије на тему слања руског носача авиона према обалама Сирије смешно је говорити озбиљно: једини руски носач авиона Адмирал Кузњецов, који се крајем зиме вратио из далеког похода у Атлантик и Средоземно море, налази се на уобичајеном месту у Кољском заливу на Баренцовом мору. И убрзо му предстоји дуготрајни ремонт.

Занимљиво је нешто друго. Прилично често бродови флоте заиста испловљавају из база, према плану бојеве припреме ратне морнарице предвиђено је на стотине излазака на море. Очигледно да сваки пут када из поморских база буде испловљавало нешто крупније од обичног тегљача, читаоци ће морати да преживљавају нову буру саопштења о упућивању руских бродова у Сирију!

Ипак треба напоменути да Средоземно море, посебно његов источни део, јесте операциони регион Црноморске флоте. Ако се замисли хипотетична ситуација да стигне наредба да се руске снаге пребаце према сиријским обалама, које задатке оне могу да испуне? Сирија је зона руских интереса, и данас се ови инереси састоје у томе да се искључи војно мешање у дешавања у овој земљи. У територијалним водама Сирије и у бази Татрут бродови ратне морнарице Русије могу да буду онај фактор који ће искључити операцију НАТО-а: могући конфликт са Русијом није она цена коју Алијанса може да сматра допустивом за решавање сиријског питања.

Коначно, чак уз одсуство стране инвервенције, унутарсиријски конфликт може да прети руским објектима у тој земљи, укључујући базу Тартус, коју ратна морнарица користи као пункт материјално-техничког снабдевања. Заштита живота и безбедности личног састава базе је директна обавеза Министарства одбране и ако таква одлука буде донета, флота може да је испуни.

Иља Крамник,