Новости науке

Руски научници из Лабораторије цитометрије и биокинетике Института за хемијску кинетику и горење РАН направили су јединствени уређај – скенирајући проточни цитометар. Стручњаци кажу да се уређај правио за обичну анализу крви. Али за разлику од уређаја које данас имају на распологању лекари и дају опште податке о броју еритроцита и леукоцита, он омогућава да се изврши дубље истраживање и квалитетније, говори један од аутора Дмитриј Строков.

Стандардна опрема која данас постоји у клиникама по правилу даје само пребројавање ћелија, тачније рачуна се број леукоцита и еритроцита. Сама тела се никако не карактеришу. А овај уређај истражује сваку ћелију: да ли је велика или мала, какве су грануле, да ли је језгро чврсто. Сви ови параметри су директно везани за разне болести. На рпимер, приликом бронхијалне астме чврстоћа језгра се мења, тачније разликује се од здравог. Када се човек зарази вирусом имунодефицита такође се мења чврстоћа језгра леукоцита.

Основа или језгро, како говоре стручњаци, инструменталне платформе анализатора јесте проточни цитометар. То је нова технологија која дозвољава да се измере појединачне честице, које играју улогу отисака прстију и садрже све неопходне информације о морфолошким карактеристикама.

---

Први пту сви водећи руски ресорни конструкторски бирои објединили су се ради конструисања новог авиона Црно крило МС-2, суперлаког и суперекономичног. Овај авион ће бити направљен од композитних материјала. Претпоставља се да ће њихов удео у летелици износити 50% од укупне тежине конструкције. У Уљановску већ је формирано предузеће Аерокомпозит, које ће вршити истраживања и разраду нових композиционих материјала и израду делова за Црно крило.

Конструктори се надају да ће захваљујући новим композитним материјалима МС-21 бити бољи од страних аналога по горивној ефикасности за 25%. Добивши на тежини конструкције и побољшавши аеродинамику, такав авион ће бити економичнији од савремених авиона.

---

Руски палеонтолози из Института геологије и минералогије Собољев Сибирског одељења РАН пратили су скраћивање ареала обитавања мамута на територији Северноисточног Сибира, Чукотке и Аљаске за последњих 50 хиљада година. РАди тога научници су израчунали старост остатака преко пет хиљада мамута и доказали: животиње су изумрле због климатских промена. Анализа узорака фосилних остатака тла показала је да је пре око 30 хиљада година дошло до захлађења и типична храна мамута – жбуње и трава су нестали. Уместо њих у бившој тундри су се појавиле мочваре. То је постало главни узрок одумирања.

Са друге стране, сматрају научници, без човека овде није могло. Као прво, ловаца је постало више, њихово оружје се усавршавало. Мамути су се трудили да оду што даље од човека, али уместо тундре, где је могла увек да се нађе храна, они су тонули у блату. Нису могли да се врате назад због шуме – због промене климе младо жбуње је расло брже и претварало се у дрвеће. Огромни травоједи су морали да се премештају даље на југ. Пре 20 до 10 хиљада година мамути су чак преживели кратки популациони бум. Како тврде истраживачи, изоловане групе мамута су се очувале на арктичким острвима до другог миленијума пре наше ере, популација се смањивала и нестајала.