Интерполитех: инострана опрема и прогозе произвођача наоружања

У Москви је завршена Међународна изложба средстава за опремање безбедносних служби «Интерполитех». Сајам који се одржава по 16. пут, већ је стекао одређени реноме, а експонирани узорци опреме пружају могућност за процену тенденције развоја наоружања за полицију и специјалне службе.

Једна од основних карактеристика протеклог «Интерполитеха» је високи пораст иностраног присуства. Преко 50 страних компанија приказали су своју технику и опрему у Русији, очигледно из разлога, што виде знатне перспективе за успостављање пословних контакта.

Визуелно се може констатовати веома изразито присуство инострание аутоиндустрије: свуда су биле присутне бројна специјална возила разне намене за потребе полиције и војске. Посебан изражај је имала француска експозиција – компанија Renault Trucs је приказала чак неколико типова лаке оклопне технике и специјалних возила за полицију, миротворачке снаге, јединице за специјалне операције итд.

Били су широко заступљени и страни произвођачи система за везу и радиоелектронске опреме, беспилотних летелица, опреме. Активност у овим областима није под питањем: ову опрему активно користе како руске државне структуре, тако и приватне организације. Велико интересјвање изазива активност иностраних произвођача стрељачког наоружања «Glock» и «Beretta», који су експонирали пиштоље. У комбинацији са порастом активности домаћих произвођача овог стрељачког оружја, почетак производње «Glock» компаније «ORSIS» у Русији намеће питање: како произвођачи оружја процењују перспективе руског тржишта?

На данашњи дан домаће тржиште краткоцевног ватреног оружја веома је ограничено, јер је цивилни промет забрањен, а војне и специјалне службе у целини су задовољни квалитетом и квантитетом руских производа. Очигледно да војска и специјалне службе неће у догледној будућности да се опремају увозним пиштољима.

Пораст активности произвођача пиштоља може се тумачити очекивањем потенцијалних промена у прописима цивилног промета ове врсте оружја. На данашњи дан је очигледно, да у условима наглог смањења државних поруџбина, произвођачи стрељачког наоружања могу да опстају само за рачун промета на цивилном тржишту, међутим, за разлику од САД, у Русији је ово тржиште крајње ограничено на «трауматско» и дугоцевно оружје, а оно и приближно не може обезбедити тај обим, који би био потребан за одржавање у функционалном стању постојеће и развоја нове производње наоружања.

У овим околностима, произвођачи наоружања – како домаћи, тако и страни, којима је потребно ново тржиште – у стању су да изврше далеко утицајније лобирање легализације пиштоља, него било које друге удружене групе гађана, које заступају слободан промет оружја.

Илија Крамник,