Будућност високих школа

Ускоро ће бити донета одлука о судбини руских високих школа. 7. новембра радне групе уз учешће региона Русије почеле су разматрање будућности универзитета и других високих школа. Више него стотину од њих је добило од Министарства образовања и науке у свежем мониторингу рада високих школа доста ниску оцену, јер су примећени знаци неефикасности.

У јануару 2013. године ће бити јасно, које високе школе морају да се прикључе успешнијим. У мониторингу државних високих школа Министарство образовања и науке оцењивало их је у 50 критеријума. Главни су квалитет уписивања према резултатима јединствених државних испита (ЈДИ), наука и истраживања, учешће студената-странаца, приходи високе школе и број педагога, који имају академску титулу. Мониторинг је био објављен 1. новембра. За 500 високих школа је то историјски дан. У сваком случају је дошло време да високе школе буду оцењене без обзира на то, какве су. Без такве дијагностике тешко је решити проблеме универзитета, - убеђена је генерални секретар Руског савеза ректора Олга Каширина.

- Сама чињеница да је први пут спроведен мониторинг делатности државних вискоих школа је безусловно позитивна. Систем високих школа је веома хетероген. Број ресора, којима су подређене високе школе, износи 20. Спровођење јединствене ефикасне државне политике у тој сфери је отежано.

Претходна дијагноза Министарства образовања и науке је забрињавајућа за више од 100 руских универзитета и других високих школа. Међу њима су и познате високе школе у главном граду. Например, Московска архитектонска висока школа, Универзитет управљања, Руски државни хуманитарни универзитет. Таквих има 20. Ипак министарство истиче да је било који суд у вези будућности таквих вискох школа преурањен. Јасно је да је велики контролни рад за високе школе озбиљан сигнал. Судбину високих школа од 7. новембра разматрају радне групе уз учешће 83 региона Русије. Затим ће Међуресорска комисија детаљно разматрати рад универзитета. Као резултат тога, део високих школа ће добити финансијску терапију, други део ће бити реорганизован.

Многи експерти су скептично прихватили мониторинг, те инсистирају на колегијалном решењу у вези са високим школама. Било које ужурбане акције могле би да резултирају тиме да ће земља изгубити високе школе, које су неопходне, међутим, не уклапају се у обичне оквире. То су, например, стваралачки и педагошки универзитети, - каже председник Руске академије образовања Николај Никандров.

- Постоје високе школе, према којима су ти рејтинзи неприхватљиви. А то је Московска архитектонска висока школа. То, што се Московски државни педагошки универзитет нашао међу неефикасним високим школама, чини ми се чудним. Педагошке школе су свуда потребне, свуда има школа, има деце.

Ректор Московске архитектонске високе школе Дмитриј Швидковски сматра да је мониторинг оценио «просечну температуру у болници». Треба узимати у обзир и друге оцене рада високих школа, - истиче он.

- Недавно смо имали годишњу озбиљну контролу од стране свих најбољих светских стручњака. Добили смо акредитацију УНЕСКО-а и Међународног савеза архитеката. То је решење било подржано гласањем на Светском конгресу архитеката у Токију.

Према резултатима мониторинга је испало да у неким регионима «храмају» све високе школе. Стручњак Сверуског фонда образовања Олег Сергејев размишља о томе, на који начин се високе школе нађу међу неуспешним.

То зависи не од самих високих школа, већ од критеријума њихове селекције. Тамо је први и главни критеријум резултати ЈДИ, мада и Медведев, и Путин су казали да се ЈДИ не сме сматрати критеријумом оцене извршне власти и високих школа.

Иначе, јасно је да је главни циљ мониторинга санација система високих школа, шта је апсолутно неопходно ради његовог лечења. У њему има сувише много неуспешних вискоих школа. Оне ће се и даље повећавати спајањем, што ће им омогућити већа средства и веће могућности.