Ко ограничава увоз из Царинског савеза?

На спољним тржиштима против робе произведене у Царинском савезу важи више од сто огрнаичавајућих мера. Већи део њих су увеле САД, ЕУ и Украјина. Експерти истичу да чланство Русије у СТО може да помогне да се окончају дискриминациона ограничења.

Прем подацима Евроазијске економске комисије, у читавом свету против робе Царинског савеза делује 106 мера ограничења. Нешто мање од половине овог броја чине антидампинг ограничења. Паљба првенства по том питању припада ЕУ и САД. Оне су увели против робе произведене у Русији, Казахстану и Белорусији по 18 ограничавајућих мера. Тако у САД примењују антидампинг мере против производа хемијске и металуршке индустрије Русије и Белорусије. ЕУ ограничава увоз из цеви, житарица и текстила из Царинског савеза. Последице ових ограничења су прилично велике. Само за Русију оне се претварају у милијарде губитака, говори директор Одељења за стратешке анализе ФБК Игор Николајев.

- Поредак цифара којима су оцењиване ове дискриминационе мере је од 2 до 4 милијарде америчких долара. Један од релевантних аргумената у корист нашег ступања у СТО састојао се у томе што наше учешће у тој организацији минимализује наши губитке од ових и других антидампинг и сличних истрага дискриминационог карактера.

После ЕУ и САД по количини ограничавајућих мера уведених против робе из земаља Царинског савеза иде Украјина. Између осталог, у републици делују антидампинг царине у погледу метанола и стакла који се увозе из Русије, Белорусије и Казахстана. Такав став Кијева је условљен не само економским, већ и политичким мотивима, сматра заменик генералног директора Центра за политичко информисање Ана Луњева.

- Украјина је посебно питање. За њу ступање или сарадња са Царинским савезом врло је болна тема, зато што чак на законодавном нивоу у Украјин ије прописан европски вектор. Али Еврпа за Украјину ниеј толико велико тржиште пласмана као Русија. А Русија са своеј стране покушава да натера Украјину да ступи у Царински савез, обећавајући интерене цене гаса, доступ тржишту и слично. Украјина се располутила између Русије и Европе зато што је ЕУ једнозначно изјавила да ако Украјина ступи у Царински савез, на евроинтеграцију ће моћи да се заборави. У оквиру овог ценкања се и рађају све ограничавајуће и антидампинг мере.

ЕУ, САД и Украјина су међу главним трговинским партенрима Царинског савеза. Тако само у Русији по подацима Федералне царинске службе, на удео ЕУ у јануару-септембру 2012. године отпадало је скоро пола читаве робне размене са другим земљама, удео САД је изнео 3,4%, Украјине 5,5%. Експерти истичу да после ступања у СТО у Русији се појавио механизам да се бори против ограничавајућих мера уведених против ње.

Артјом Кобзев,