Европски дежаву

Петог марта 1933. године на парламентарним изборима у Немачкој нацистичкој партији земље пошло је за руком да постигне блистав резултат. Већину није добила, само 45%. Али то је био старт који је омогућио Адолфу Хитлеру да касније озбиљно промени ток светске историје. Данас политички распоред у европским парламентима све више подсећа на ситуацију од пре 80 година. Тамо се појављује све више ултрадесничарских странака на чије изјаве и акције мора да рачуна већ и већина.

На председничким и парламентарним изборима у земљама ЕУ партије десног усмерења испољавају високе резултате. Лидер Националног фронта Француске Марин Ле Пен у првом кругу председничких избора добила је 18% гласова. У Великој Британији Партија независности на локалним изборима сакупила је у просеку 14%. Грци су на превременим парламентарним изборима дали 7% гласова ултрадесничарској странци Златна зора.

Политички распоред у европским земљама, као у бившим републикама Совјетског Савеза, неки експерти већ пореде са Вајмарском републиком. За сада десне странке немају већину у европским парламентима, али могу да формирају коалиције и сопствене парламентарне групе. И све то, као и пре 80 година, дешава се на позадини економске кризе. Управо она је била узрок пораста радикалних расположења, сматра заменик директора Института за етнологију и антропологију РАН Владимир Зорин.

- Данас у таквим земљама као што је Француска, Финска, Аустрија, Грчка, десне и ултрадесничарске странке су извршиле колосални пробој. Њих подржава од 10 до 15% становништва у зависности од земље. Ови бирачи углавном су млади људи и најактивнији део друштва, говори потпредседник Центра за стратешке комуникације Дмитри Абзалов.

- Читав низ анкетирања показује да ниво европске кризе озбиљно расте, што се одражава у порасту политичких станака са најрадикалнијим испољавањима, при томе у читавом спектру. У многоме то је плод двоструких стандарда, двоструких прилаза питању осуде фашизма као таквог. На крају се бришу грнаице, а пре свега по питању подршке таквог правца, например у Украјини или балтичким републикама, озбиљно се проширила могућност уласка партија у парламент у истој тој Сверној Европи или Француској, што је било тешко замислити још пре 5 или 10 година.

Економска криза пружила је могућост странкама националистичког усмерења да добију озбиљну подршку од стране становништва. Она је постала и узрок краха мултикултуралности. До узајамног прожимања култура и традиција није дошло, и у први план је избио сукоб.

Талас нових идеја које су постале популарне почео је да брише појам фашизам. А низ политичара, који имају подршку на државном нивоу, спреман је да препише резултате Другог светског рата, сматра Владимир Зорин.

- Свет стоји на прагу нових геополитичких промена. То се тиче догађаја у Северној Африци, то се тиче арапског света. На многим местима није мирно. И ресурс национализма и фашизма, расизма покушавају да искористе за решавање савремених задатака. То је врло узнемирујућа чињеница и важна околност даље дестабилизације. Зато све снаге које стоје на позицији историјске истине, нормалног даљег развоја Европе па и целог света, треба да буду врло будне.

Владимир Зорин је уверен: не сме се допустити нова варзија историје која је у ствари стари одбачени ток историјских процеса.

Светлана Андрејева,