«Царицино»: новогодишње коло око процветале вишње

У Московском музеју-забрану за Нову годину су припремили окићене вишње, кактусе, кафено жбуње, чак и бамбус… То су обавезни атрибути празника у различитим земљама. Неке традиције су већ незаслужено заборављене. У стакленој башти у Москви су одлучили да их обнове и демонстрирају «Нову годину у царству Флоре» - тако се зове изложба, посвећена симболима зимских свечаности у различитим културама.

Главни симбол новогодишњих празника је, свакако, - дрво. Окићено дрво. Питање је какво је оно? На пример, у Русији се тај празник не може замислити без јелке са играчкама. Оне украшавају не само тргове у градовима, већ практично све канцеларије, станове. Међутим, у прастаро доба, када су Словени славили Нову годину у марту, ритуално дрво је била не јела, већ вишња. Јелка је «прешла» у Русију из Немачке, одлуком цара-реформатора Петра I. То се десило тек 1699. године. Да би поштовали и прошлост, и данашњост, у царицинској оранжерији су представили и јелку, и вишњу, која цвета. Поред њих, ту се налазе урма – новогодишњне дрво Ирачана, кафено жбуње, које ките за празник у Никарагви, и кактус агава, под чијим широким лишћем крију новогодишње поклоне становници Канарских острва.

Посебно су изложена ниска дрвца нара и мандарина, и то с плодовима. «Ту су важни управо плодови, - прецизирала је у интервјуу «Гласу Русије» куратор изложбе Лидија Комисарова. – У Кини не славе Нову годину без мандарина, у Грчкој – без нара!»

- Израз «пар мандарина» на кинеском језику значи «злато». Злато је богатство. Зато сваки човек, када иде у госте, носи са собом две мандарине, јер тиме жели домаћину добробит, богатство, здравље. Када он одлази, он такође добија од домаћина за узврат две мандарине. У Грчкој је уобичајено да домаћин за новогодишњу ноћ разбио о кућни праг највећи плод нара – што даље одлете зрнца, то ће већи бити у тој кући добробит, радост, богатство.

Посебне су приче на тој изложби новогодишњи обичаји. О њима причају водичи, као и специјалне таблице с текстовима, које вире под зеленим експонатима. Например, у Шпанији од прастарог доба сваки становник за 31. децембар припрема 12 плодова грожђа – које поједе тачно у поноћ, замисливши неку жељу. У Вијетнаму ставе на празнични сто саксију с нарцисима – то је симбол радости. У Јапану праве специјалне новогодишње композиције «кадомацу»: у основи су бор и бамбус, их ставе «за срећу» код улаза у сваку кућу… На изложби у оранжерији могу се видети грожђе, бор, бамбус, нарциси, ђурђевци и јоргован. Директор музеја-забрана «Царицино» Наталија Самојленко:

- Када схваташ да за Нову годину можеш видети и мирисати изврсне цветне ароме, дивно цвеће и тек сазреле мале мандарине и плодове нара, замишљаш сву разноврсност овог света… Чини ми се, све то омогућује нови поглед на природу.

Изложба у «Царицину» је могућност да се изврши прави новогодишњи пут око света. Када је напољу зима, а у дивној оранжерији мирише цвеће, заиста настаје осећај чуда.

Рита Болотска,