Руси шаљу козаке на Цетиње

Реликвије похрањене у Цетињском манастиру, од којих је најзначајнија десна рука Светог Јована крститеља, чуваће група козака Армије Великог Дона, пренела је руска агенција Интерфакс.

„Послаћемо групу од пет, шест Козака у Црну Гору. У складу са споразумом, постигнутим са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, они ће чувати десну руку Светог Јована и остале драгоцености у манастиру“, саопштено је из Армије Великог Дона. У саопштењу се наводи да ће Козаци за ову мисију бити пажљиво селектирани у складу са значајем реликвија које ће чувати.

Из Митрополије црногорско-приморске међутим, негирају информације из Русије. "Светиње у Цетињском манастиру, за сада, ничим нису угрожене, а тај манастир је отворен за све вернике и све људе добре воље, па и за Козаке и браћу Русе", изјавио је Тањугу шеф Информативне службе Митрополије протојереј Велибор Џомић.

Само недобранамерни њихову љубав могу да доживе као народни атак на Црну Гору која има своје законе о оружју и оружаним пратњима, рекао је Џомић, поводом информације да ће Козаци Армије Великог Дона чувати Цетињски манастир и реликвије похрањене у њему.

Негирајући такве информације, Џомић је објаснио да Козаци себе доживљавају као браониоце православља и православних светиња и са истим поштовањем им приступају ма где се те светеиње налазиле.

Он је рекао да су они на исти начин приступили руци Светог Јована Крститеља када је та светиња походила Русију, пре две године. Зато, указао је Џомић, није лепо када неко нечију веру, љубав и поштовање према светињи жели да тумачи на начин који није прикладан.

Козаци данас представљају милитантне заједнице које чине чланови различитог етничког порекла православне вероисповести који живе у јужним областима Русије.

Порука козачке Армије Великог Дона уследила је након све учесталијих најава канонски непризнате Црногорске православнике цркве да ће преузети све манастире и цркве у Црној Гори саграђене пре 1918. године.

Десна рука Светог Јована крститеља, која се сматра једном од највећих хришћанских реликвија, чувана је до бољшевичке револуције у Русији одакле је пренета у Данску. Потом је неко време чувана у Београду одакле је уочи окупације Краљевине Југославије 1941. године пренета у манастир Острог. Одатле је на непознат начин доспела у Државни трезор Црне Горе одакле је пренета у Цетињски манастир.