Стогодишњица Церске битке

Ударни дио Церске битке, коју је извојевала србска војска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године.

Чињеница да је малена Србија успјела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала је тада невјерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србије неочекивано је порастао. Генерал Степа Степановић добио је чин војводе као награду за командовање које је довело до одлучне побједе на Церу.

Код Tекериша, на југозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двије војске, који ће се послије огорчених борби, завршио одлучном србском побједом.

Пошто су 12. августа Аустријанци, односно њихова Пета армија форсирали Дрину у рејону Лознице, а припадници Аустро-Угарске Друге армије Саву на простору Сремска Митровица-Шабац, започеле су борбе србских одреда на Дрини и Сави, који су се током четири дана, од 12. до 15. августа, супротстављали надирању бројнијих и неупоредиво боље опремљених аустроугарских трупа.

Генерал Степа Степановић, који се по повратку војводе Радомира Путника налазио на челу Друге армије, добио је наредбу 14. августа у касном поподневним часовима да врати Шабац под српску контролу.

У јутарњим часовима 15. августа, суочена са надирањем Аустро-Угарских трупа пут Ваљева, србска врховна команда наредила је да Tрећа армија на сваки начин затвори потез ка Ваљеву из долине Јадра, а Друга армија да се запути ка Tекеришу, те да удари непријатеља у лијеви бок.

Услиједило је повлачење 21. аустроугарске дивизије, потом 8. корпуса, да би у крајњем 5. армија Аустро-Угарске војске одступила назад преко Дрине.

Атмосферу тих дана, међу саборцима, Егон Ервин Киш, познати новинар и литерата, који се ту налазио као припадник Аустро-Угарских трупа, описао је крајем августа те 1914. године, у свом дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници...".

Била је то прва велика савезничка побједа у Првом свјетском рату.

Када је Церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Tоком крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27. 000, док је из строја избачено од 16. 500 србских војника, од чега 2. 107 погинулих.

Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је Церска операција.