Аутомобил опаснији од пиштоља

Лоша обука возача – прави узрок највећег броја саобраћајних несрећа. Многи никад не науче да возе, тврди Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета
Од укупног броја настрадалих, сваки трећи гине у саобраћају, а сваки тридесети од метка (Фото Д. Јелен)

Србија је за протеклих четврт века, услед саобраћајних несрећа сахранила цео један град, или тачније, 38.000 људи. Према речима Зорице Билибајкић из Ауто-мото савеза Србије, за двадесет један дан овог месеца, на путевима у целој земљи, погинула је 61 особа, а 1 306 је повређено. Поређења ради, у јулу прошле године погинуло је 70 особа а 1 968 је повређено.

Статистички, најубитачнији су летњи месеци, јул и август а следи их октобар. Поставља се са, разлогом питање зашто наши грађани толико страдају на друмовима и да ли постоји могућност да се тај црни биланс смањи.

– Свет је почео да се бави проблемом безбедности саобраћаја пре скоро четрдесет година и то је прво учинио Јапан. Они су започели државну акцију јер су закључили да повећан број судара није случајан и да не важи тврдња да ако је више возила и становника мора да буде више незгода. Јапан је успео да за 10 година, без обзира на сав развој моторизације, смањи број саобраћајних незгода. Једна од основних теза коју су у Земљи излазећег сунца заступали је „што више крви на екранима и у новинама – мање на путу”. Ми још увек не желимо да на тај начин шокирамо људе, али мислим да је и шок бољи од чињенице да нам сваке године у саобраћају погине по 1 000 људи – каже Милан Вујанић, професор на Саобраћајном факултету и признати стручњак у овој области.

– Са доношењем Закона о саобраћају каснимо 35 година, али то нема само негативну страну. У развијеним земљама су пробали различита решења у безбедности саобраћаја, а свака се проба крвљу плаћа. Ми крећемо у акцију за њима, али не морамо да жртвујемо људе да бисмо видели шта је добро – објашњава Вујанић.

Да само мало озбиљности и поштовања прописа може да смањи број незгода показала је и акција из 2001. године када се кренуло са применом постојећег закона инсистирањем на везивању сигурносног појаса. Следеће године број погинулих смањио се за 428.

– Док ми још не можемо да схватимо колико је важно да се возач и сувозач вежу, а то нам је један од већих проблема, свет се у овом тренутку бави тиме да људе, који седе на задњем седишту натера да носе појас. Осим тога многи возачи мисле да им возило са ваздушним јастуком пружа заштиту, а не знају да је „ербег” само додатни систем обезбеђења – каже Вујанић.

За најчешће узроке несрећа код нас истичу, неприлагођену брзину, претицање, вожњу под дејством алкохола али иза свих тих узрока стоји нешто дубље. После истраживања, дугих више од три деценије Вујанић је дошао до закључка да је највећи проблем у саобраћају код нас што начин обуке возача није добар, због чега наши људи углавном не знају да возе.

– Обука је кад неком покажете како се нешто користи. Тиме му не објашњавате за шта који део служи и како треба да се користи у појединим ситуацијама. Образовање, насупрот томе, подразумева преношење знања, а васпитање је кад некога учите, мењате његове ставове везане за то. Вожња у ауто-школама треба да буде васпитање возача за саобраћај, учење да буду безбедни и за себе и за друге – додаје Вујанић. Он објашњава да у мирнодопским условима од укупно страдалих, око три одсто људи погине од употребе ватреног оружја, а у саобраћајним несрећама 36 одсто.

Људски живот јесте највреднији, али не могу се занемарити ни огромне материјалне штете проузроковане удесима. За нашу земљу, више од милијарду евра годишње штета у саобраћају је нешто што нико није у стању да поднесе, истиче Вујанић.

– Кад се неко повреди у судару сигурно ће добити болничко лечење, инвалиднину ако због тога не може да ради, или пратиоца у случају непокретности. И то све из фонда за социјално осигурање који се пуни тако што од оних који су запослени држава узима проценат. Незгоде нас тако коштају од два до шест одсто бруто националног дохотка, а цео буџет за школство износи 1,9 бруто националног дохотка – каже Вујанић.

Безбедније земље отприлике имају једног погинулог на 10.000 регистрованих возила, неразвијене 10 погинулих на 10.000 регистрованих, ми имамо 11, а афричке земље годишње имају више од 100 погинулих на 10.000 регистрованих. То показује ко је на ком нивоу.

– У парламенту је коначно прошао Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима, али то није верзија једног од најнапреднијих европских текстова из ове области који је био предложен. Са овим законом смо стали на пола пута, али је и то боље него оно што смо до сада имали – прича Вујанић.

Новим законом створен је правни амбијент, али је то само први корак.

– Други корак је примена тог закона и трећи је добра кампања. Очекујем да председник државе, министар полиције, министар саобраћаја седну у аутомобил и кажу грађанима: „Ми вас молимо, вежите се због нас, због вас и због наше државе” – напомиње Вујанић.