Статус Срба не брине просрпску опозицију

Статус Срба у Црној Гори поново је, с разлогом, узбуркао црногорску политичку сцену након оцјене државног секретара у Министарству за дијаспору Србије, Миодрага Јакшића, да је „српско питање најболније у Црној Гори“.

Поводом различитих коментара на ову изјаву, посебно из редова просрпске опозиције незаинтересоване за статус Срба у Црној Гори, осим за лични посланички статус, саопштењем за јавност нам се обратио предсједник Српског националног савјета, др Момчило Вуксановић. У саопштењу се наводи:

„Веома је индикативна чињеница да и власт и опозиција у Скупштини упорно ћуте, дуже од два мјесеца, поводом иницијативе Српског националног савјета за промјену Устава Црне Горе.

Кроз своје ангажовање једино се Српски национални савејет бори за повратак конститутивности српског народа и зато је опозиционим парламентарним странкама упућена иницијатива да се покрене процес измјене актуелног Устава Црне Горе. Исту иницијативу Српски национални савјет упутио је и мањинским савјетима предлажући да је њихови представници у Парламенту подрже, јер ће од тога имати конкретну корист.

Парламентарној „просрпској“ опозицији постављамо питање: на који начин ће Срби у Црној Гори повратити своје давно стечено право конститутивности и када ће у Парламенту бити покренута наша иницијатива? Не очекују ваљда да се за статус Срба у Црној Гори избори Министарство за дијаспору Републике Србије, а да парламентарна опозиција само потврђује констатације српских званичника! Најновији догађаји јасно показују да, тренутно, Срби у Црној Гори, као популација, искључиво служе за надомјештање процента националних Црногораца. Према тој пројекцији, коју здружено реализују и власт и опозиција, већински народ у Црној Гори већ на следећем попису биће национални Црногорци.

Једина организација која се искрено и темељно супроставља асимилацији Срба у националне Црногорце јесте Српски национални савјет. Ми не кријемо од свог народа податке о томе какав му је статус, јер само тако можемо да се боримо за промјену постојећег стања. Актуелна власт у Црној Гори, и поред тога што се Уставом гарантују једнака права за све, својим чињењем ни приближно није спремна да испоштује оно што највиши правни акт гарантује свим националним заједницама. То се посебно односи на Србе. Из тог практичног разлога готово да и не функционише институт мањинских савјета и уставна заштита идентитета, која је предвиђена за све националне заједнице. То што су националне заједнице, међу њима и српска, добиле за 2008. годину занемарљив износ средстава, у односу на онај који им припада, поготово не значи да смо ријешили своје идентитетске проблеме.

Срби у Црној Гори не траже ништа више од оног што припада и другим националним заједницама, али до сада дефинитивно нијесу добили ништа.

Чини се да, нажалост, ни Република Србија нема адекватан однос према проблему српског народа у Црној Гори, па зато не мислимо да је изјава Генералног секретара Министарства за дијаспору Републике Србије одраз политике званичног Београда према српском питању у Црној Гори, већ његов лични утисак на основу сазнања које је добио искључиво у комуникацији са представницима Српског националног савјета.

За свој статус Срби у Црној Гори морају се изборити сами, одлучним и озбиљним ангажовањем, реално сагледавајући своју позицију.“