Дим од пожара у Подмосковљу и даље обавија Москву

Главни град Русије је већ у току неколико недеља  обавијен димом од пожара у шумама и тресетиштима око Москве. Смог је и код зидина древног Кремља. Поветерац, који се осећа у велеграду са 10 милиона становника, практично не мења ситуацију. Мирис чађи се осећа чак и у метроу где се могу срести људи у маскама од газе.

Староседеоци тврде да се тако нешто није дешавало од почетка 1970-их година прошлог века, када је дим од тресетишта, која су горела близу Москве, обавио град. У Московској области има  укупно 60 хиљада хектара исцпљених тресетишта, 12 од њих данас гори. Иначе се територија Русије за 8 одсто састоји од тресетних мочвара. То су јединствени екосистеми са својом богатом флором и фауном. Управо из мочвара извиру многе реке, - истиче координатор пројеката за очување тресетних мочвара руског програма за очување водено-мочварних територија Татјана Минајева.
 

Горе углавном територије, које је вештачни одводнио човек. Најопаснија  су исцрпљена тресетишта, односно мочваре које су била преведене у категорију налазишта тресета, које су  разрађивали ради добијања тресета - популарног рудног богатства.
 

Сам тресет се састоји од остатака биљки, акумулираних у току 10 хиљада година. У природном стању је тресетна мочвара слична сунђеру натопљеном водом. Водени Кодекс Русије их сврстава у водене објекте. При разради тресета је воду потребно отклонити, ради тога су били прокопани канали. Ствара се апсолутно сухи тресет - запаљиви материјал. Ако он остане на свом месту, довољна је шибица да би изазвала пожар, - истиче експерт Татјана Минајева.
 

Тресетни пожари се разликују од шумских тиме што  ватра гори под земљом. Такав пожар може да гори годинама. Зато не вреди сипати воду одозго.
 

Последњих година се производња тресета знатно смањила, на многим местима су радови били обустављени, и то дубина разрада је износила 1 до 2 метра, а тресет са још једно 5 до 6 метара  није био извађен. Многе такве територије које се не користе за привредне сврхе, немају газду. Додуше, у Подмосковљу свака парцела има свог газду. Међутим, за савлађивање тресетних пожара потребни су озбиљни програми и новац. Ту има две варијанте:  наводњавање или потпуно коришћење тресета, - истиче Татјана Минајева.

Потребно је  пространствено истраживање из космоса, користећи постојеће методологије. Рецимо, ми у националном парку Мешчора реализовалсу такав пројекат. Уз помоћ Института космичких истраживања и Института шумарства истражили смо читаву  територију парка - 90 хиљада хектара. Затим смо издвојили  најопасније територије, на којима се може извршити  наводњавање, испунили хидролошка и хидротехничка истраживања. Затим смо спровели радове на наводњавању. Данас је већ наводњено 2 хиљаде хектара, који више не горе.
 

Ове године је деловање смога појачано невиђеном за Централну Русију жегом. Температура је виша од нормалне скоро за 10 степени. Што се тиче проблема дима од тресетишта, експерти сматрају да га треба решавати темељито, јер  краткотрајне мере не могу да помогну.