Тајни затвори ЦИЕ у Европи: Ваше мишљење

Не јењава скандал око тзв. тајних затвора ЦИЕ на територијама неких европских земаља који је избио пре пар година. О томе сведочи летње заседање Парламентарне скупштине Савета Европе где је дотични проблем поново размотрен у вези са новим извештајем специјалне комисије. Наш коментар.
Као што је познато, за стварање тајних затвора ЦИЕ одмах су биле осумњичене Румунија и Пољска, као, уосталом, и друге земље.
Оптужбе против ове 2 државе нису биле случајне. Званична Европа је била веома незадовољна чињеницом да низ нових чланица ЕУ није ни крио да се у многим питањима оријентише не на Брисел, већ на Вашингтон. Највеће проблеме за ЕУ почела је да ствара Пољска, и то практички одмах након ступања у ову организацију. Иако је хтела да ступи у Унију, Румунија је такодје безрезервно подржавала америчку спољну политику, па према томе, није баш увек била солидарна са страрим чланицама НАТОа и ЕУ поводом ових или оних корака Вашингтона на медјународној сцени. Јавна је тајна и то што су сумње у погледу Румуније добро дошле извесним европским круговима који су хтели да одгоде њено ступање у ЕУ уз позивање на захтеве заједнице којима ова кандидаткиња стварно није одговарао.
Што се тиче званичне Варшаве и Букурешта, уследили су њихови категорички демантији. Отада се став руководства ових земаља није променио. Штавише, на већ поменутом летњем заседању Парламентарне скупштине Савета Европе румунска делегација је због спомињана њене земље медју онима који су се могли налазити затвори ЦИЕ најавила прекид чланства у овој организацији како би могла да се консултује са националним парламентом. А пољски посланик Кшиштоф Заремба био је крајње револтиран истим поводом и покушао да усмери дискусију у руски колосек. «У изсвештају Дика Мартија нема никаквих чињеница, већ су само нагадјања и измишљотине. И зашто је само пола странице посвећено Чеченији?» — негодовао је гн Зааремба.
Медјутим, на заседању је објављено да је 14 земаља ЕУ помагало САД у организацији тајних затвора и транспортовању њихових заточеника. Медју њима су све веће државе Еум укључујући и Италију. Намеће се питање: може ли овај број с временом порасти? У сваком случају, сада се доста сигурно може говорити да француске специјалне службе нису биле умешане у то: као што се зна, Американци имају мало поверења у Французе и зато су се оглушили о њихово упозорене од пре 7 година да «Ал Каида» припрема терористичке нападе на прекоокеанске објекте.
Аналитичари који прате развој скандала око тајних затвора ЦИЕ сматрају да доказни материјал швајцарског посланика Дика Мартија, шефа комисије Савета Европе за истрагу о овом случају, није довољно убедљив. Па је и сам Марти још почетком о.г. наглашавао да не може да сасвим тачно потврди постојање тајних затвора ЦИЕ у Европи, посебно у Пољској и Румунији. То јест, директних доказа нема.
Па ипак, једва да се може говорити да је овај проблем исисан из прста. У сваком случају, мишљења смо да је рад комисије Дика Мартија веома важан. Јер, према његовим речима, активност америчке ЦИЕ у Европи доводи у питање само постојање правне државе и њених демократских основа на Старом континенту. При томе, можемо да кажемо да сама ЦИА има чисте прсте јер на територији своје земље не крши ни националне, ни медјународне законе.
Али трајни скандал осетно погоршава односе САД са Европом. Последња, поготово она званична, нипошто се не радује томе, посебно с обyиром на тренд за већом сарадњом и разумевањем са прекоокеанаским партнером из НАТОа који се бележи у низу земаља ЕУ. Једва да је случајно то што је својевремено Европска комисија одбила да створи сопствени орган за истрагу закључивши да информације медија и друштвених организација бораца за људска права нису довољне за то.
Зато је веом,а важно сдобити одговор на једноставно питање: има ли дима без ватре? Народна мудрост гласи да нема. А народ, као што се зна, ретко греши. Дефинитивни одговор на ово питање може дати даља истрага. Комисија Дика Мартија радиће још годину дана.