Маршутама јунака Михаила Булгакова

У мају će Русија обележавати 120-годишњицу од рођења писца и драматурга Михаила Булгакова – руског класика 20. века, за живота забрањеног, а сада најчитанијег.
 

За предстојећи датум у културном животу Русије већ данас су везани занимљиви догађаји и пројекти. Тако у Руском драмском позоришту у престоници републике Татарстан, Казању, пуном паром теку припреме за премијеру мјузикла Судбинска јаја, коју је по истоименој фантазмогоричној приповеци Булгакова компоновао познати московски композитор Владимир Дашкевич. А петербуршки режисер Сергеј Снежкин, како се каже, завршава екранизацију Булгаковљевог романа Бела гарда у осам епизода, чије снимање је завршено крајем јануара. Дело је посвећено трагичним догађајима 1918-20., када се после бољшевичке револуције у Русији разбуктао грађански рат. Ипак пре Беле гарде на екране ће изаћи филм Мајстор и Маргарита, по најпознатијем, скоро култном делу Михаила Булгакова.

Премијера ове екранизације, коју је снимио руски режисер Јуриј Кара, требало је да се одржи још пре 17 година! Али умешали су се наследници и удовица писца. И судбина филма, како је рекао Јуриј Кара у интервјуу за Глас Русије, почела је да личи на судбину самог романа. Роман Мајстор и Маргарита својевремено проглашен за антисовјетски, такође није могао дуго да се пробије до читаоца, каже режисер – ипак стигао је до њега, при томе на светском нивоу.

Михаил Булгаков није дочекао излазак књиге – она је била издата тек 25 година после његове смрти, али ни тада, када је издата први пут, ни сада, није изгубила своју актуалност, каже Јуриј Кара. То што је роман Мајстор и Маргарита био проглашен за један од најбољих у руској књижевности 20. века, и то што он има дуг живот улива наду да ће и наш филм проживети тако дуго. Наравно, веома нам је жао што филм није изашао на време, наставља режисер, пошто је била планирана његова међународна судбина: филм су стигли да погледају представници фестивала у Кану, а највећа америчка дистрибутерска компанија Мирамакс веома је желела да га купи. Мени се чини да филм није застарео, сачекавши на крају свој тренутак за изазак на екране.

Јунаци дела Булгакова прешли су на позоришну сцену и филмски екран не само у Русији, већ на пример у Пољској и Немачкој, Мађарској и Италији, Великој Британији и Израелу. Они надахњују уметнике. У Москви ових дана дешавају се две изложбе: једна од њих представља ликове Булгакова у цртежима необично талентоване сликарке Наде Русшеве, која је, нажалост, са 17 година преминула друга је састављена од радова 52-годишњег Сергеја Гонкова, и постављена је у спомен-музеју писца.

Уопште Михаил Булгаков рођен је у Кијеву 1891. године. Украјина је тада била део Руске империје. Али Москву, где је проживео скоро половину свог живота до саме смрти 1940, Булгаков је волео исто толико колико и родни град. Писац је познавао буквално сваки кутак престонице, или, како је сам говорио, утабао ју је уздуж и пореко и у шали је признавао: У будуће, када у Москву  почну да долазе чувени странци, ја имам у резерви посао водича. А данас је Москва Булгакова једна од најтраженијих маршрута за екскурзије у руској престоници, направљена трагом јунака мноштва дела Михаила Булгакова.