Не за замазивање очију

Ако се дијалог са Русијом буде користио за замазивање очију и скретање пажње од америчког и НАТО система ПРО, онда ризикујемо да пропустимо јединствену шансу.  Такву изјаву дао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, иступајући на 47. Минхенској конференцији о питањима политике безбедности завршеној ових дана у Немачкој. А нешто касније генерални секретар алијансе Андрес фог Расмусен на конференцији за штампу у бриселском штабу НАТО-а приметио је: Нема смисла крити да су се од почетка наше идеје поводом архитектуре система ПРО разликовале.

Без обзира на различит садржај ових изјава, у њима има нечег заједничког. Тачније – подвучена је отвореност оцена која напушта оквире уобичајених дипломатских недоречености. И још нешто: брижљиво скривана, али ипак помало приметна доза изнервираности.

Треба подсетити да су позиви за заједнички рад над поменутим штитом у најопштијем виду посебно били упорни од стране алијансе у периоду припреме за самит Русија-НАТО, одржан у новембру прошле године у Лисабону, на којем је учествовао председник Дмтириј Медведев. Разуме се Москва, која је од самог почетка иступала против једностраних планова САД да разместе елементе своје ПРО у Европи, изразила је спремност за изградњу сада већ заједничког европског противракетног штита. Али под једнаким и јасним условима.

Али за сада испада тако да се НАТО спрема да иде за корак, а можда и два испред тога што је Русија у овој области хтела да чини заједно са алијансом.

Без посебног оптимизма оцењује ситуацију главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

Политика НАТО-а састоји се за сада у томе да се руски предлози проучавају, али јасни одговори на њих се не дају. Рсуија се залаже за то да се створи јединствени систем европске ПРО. Тачније – европске ПРО и система ваздушно-космичке одбране Русије, сваки са својим сектором одговорности. Руски официри треба да се налазе у компадном пункту система евроПРО, НАТО официри на руском командном пункту. Али од стране алијансе за сада нема јасних ставова. И њихово одсуство изазива одређену забринутост Москве. Између осталог, било је изјављено да ако ипак НАТО донесе одлуку да створи евроПРО без руског учешћа, ми ћемо то посамтрати као акт непријатељски по себе и предузећемо одговарајуће мере.

У свом излагању на поменутој конференцији за штампу Расмусен се изјаснио за стварање псоебних система ПРО, који ће само размењивати информације. При томе он је псотаво питање: Није ваљда да очекујете да ће се руски народ сложити да НАТО врши одбрану његове територије? Ту се може рећи само једно: хвала на отворености. Москва прдлаже управо секторални принцип ПРО, када, по изразу Дмитрија Рогозина, стране делују по кодексу части, бранећи себе и леђа свог пријатеља. Према прилазу годсподина Расмусена, реч пријатељ у датом случају очигледно није на месту. До јуна експерти Русије и НАТО-а треба да припреме прелиминарни реферат о датом проблему. Времена још има. Између осталог, став Москве, по речима Рогозина, непромењен је: или евроПРО уз учешће Русије, или ПРО НАТО-а. Са одговарајућим закључцима за Москву.