Биологија и романтика пољупца

Поводом Дана Светог Валентина, који сви заљубљени света обележавају 14. фебруара, неколико московских музеја, ујединивши напоре, организовало је изложбу. Отворена је она у салама природно-научног Дарвиновог музеја и носи назив који одговара овом дану, и овом музеју – Наука о пољупцу.

Строги Дарвинов музеј на Дан светог Валентина преобразио се: у њему се сви љубе: реални људи на фотографијама, порцеланске фигурице у витринама... Чак посетиоцима, заљубљеним паровима, није забрањено да се љубе: за њих је направљен мост пољубаца, специјална клупица за двоје... А даље као прилог екскурзији, а можда и реалним односима – изложба свадбених хаљина и опреме за свадбу.

Ипак научни музеј не би био научни када би заборавио на своје функције у тако романтичном дану. Тим пре што постоји читава наука о пољупцу – филематологија, која објашњава заљубљенима, како се каже, биохемију љубави. И тако: пољубац одређује будућност, тврди у интервјуу за Глас Русије кустос изложбе, биолог Александар Рубцов.

Мирис сваког човека је индивидуалан, и за време пољубца ми га подсвесно истражујемо, каже научник. А мирис и укус у многоме се одређују имунитетом човека. Људи подсвесно сматрају привлачнијим оне који се јаче разликују од њих по мирису, тачније јаче се разликују имуним системом. Из генетике следи: што је већа разлика у генетским системима, здравије је потомство. Такав је биолошки симисао пољупца.

Између осталог, према Дарвиновој теорији, пољубац баш као и човек, води порекло од мајмуна. У сваком случају, сарадници Дарвиновог музеја придржавају се управо ове тачке гледишта и скрећу пажњу, на пример, на шимпанзу. А код њих пољубац, баш као и код људи, представља израз осећања између мужјака и женке, или уклањање социјалне напетости у колективу, када се после конфликта вође разних групација јавно љубе у знак помирења. Али основна хипотеза порекла пољупца, правде ради примећује биолог Александар Рубцов, састоји се у томе да је он рођен из процеса дојења. И уз то опет је огледним путем потврђено да пољубац чини човека срећним и здравим.

Александар Рубцов говори о следећем експерименту: научници су измерили хормонални фон парова који се љубе – пре и после. Испоставило се да се ниво хормона страса смањује за време пољупца, а ниво ендорфина, хормона задовољства се повећава. А још постоји хормон окситоцин, додаје научник, који одговара за односе поверења међу људима. И код мушкараца се он увећавао, а код жена смањивао. Научници су у недоумици: резултати овог експеримента говоре да женама, како би стекле поверење код мушкарца, треба једноставно да га пољубе, а мушкарци очигледно треба да изврше озбиљније поступке.

Тешко да ће, наравно, посетиоци изложбе о томе размишљати док разгледају, на пример, чудесне порцеланске фигурице руског уметника Константина Сомова, чији радови сада на аукцијама достижу рекорде међу делима руске уметности – преко 7 милиона долара! Експерт Татјана Јеникејева у интервјуу за Глас Русије каже:

На изложби је представљена скуптурална композиција Заљубљени Костантина Сомова. Он јенаправио ову скулптуру 1905. године у Царској фабрици порцелана. Имао је серију слика која се такође називала Заљубљени. И он ју је пренео у порцеланску пластику. Има прилично фриволних мотива. На пример, скулпутра Загрљени пар је с краја 18. века. Јасно да су пред нама обични људи: поред фигура је срп, сноп са касјем. Каваљер грли даму и љуби њене обнажене груди.

Е, тај мирис жене! И без науке све је јасно...