Кроз игру научити дијете да само поспрема собу

Умјесто да сами кренете поспремати играчке сваки пут,  кад нагазите на лего коцкицу чији шиљати углови само чекају нечију босу ногу, уложите мало труда и пуно живаца те научите дијете да их поспрема само. У почетку ће се чинити као немогућа мисија, но дугорочно ће се исплатити. Не само да ће његова соба бити уредна, већ је то први опипљиви сусрет дјетета с одговорношћу. Ако научи да се соба не “поспрема сама од себе”, брже и лакше ће усвојити како све што (не) учини има своју посљедицу. Наравно да је лакше вама побацати играчке у кутије него се натезати с дјететом, али тада му ускраћујете важну лекцију. Ако му довољно рано усадите навику да поспрема за собом, нећете морати водити битку окоуредности дома. Од малена му “објасните” како и играчке морају спавати, и то на тачно одређеном мјесту. Касније може спремати играчке по бојама. Уједно ће учити боје и држати собу уредном.
- Не кажњавајте га чишћењем собе. Ако собу чисти као “покору”, неће се никада самоиницијативно прихватити поспремања.
- У соби нема јела. Никада. Око тога не смије бити расправе јер није у питању само уредност - храна може бити извор заразе тик уз кревет.
- Одуприте се пориву да покупите одјећу разбацану по соби и оперите само оно што је у кошу. Кад му га понестане, сам ће носити рубље у кош.

- Сваки мјесец с дјететом направите “генералку” и нека одлучи које играчке жели сачувати, а које не. Смањићете неред, а уједно се дружити с дјететом.
- Мјесецима вас је кумио и молио и купили сте му хрчка, пса или мачку. Но од тада је стан препун длака и којекаквих других трагова љубимца. Ствар је једноставна, не жели ли чистити за љубимцем, нема љубимца. Ви ћете се побринути за одласке ветеринару како љубимац не би угрозио здравље дјетета, но њему оставите прање.